1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nemačka štampa o poruci Angele Merkel Srbiji

„Još ima razloga da se Srbiji ne da status kandidata. Nastavak dijaloga nije dovoljan. Srbija mora da promeni svoju politiku prema Kosovu. […] Osim toga, još nisu pronađeni napadači na nemačku ambasadu 2008.“

Nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom posete Beogradu 23.8.2011.

Nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom posete Beogradu 23.8.2011.

Sve se čini da Srbija ove godine neće dostići sledeću stepenicu u procesu približavanja Evropskoj uniji, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Nemačka kancelarka Angela Merkal rekla je da Srbija nije ’u dovoljnoj meri’ ispunila očekivanja EU zbog čega ne ispunjava uslove za status kandidata. Pritom je ukazala na nezadovoljavajuće približavanje Srbije Kosovu i najnovije nasilje na severu Kosova u kojem su povređeni nemački vojnici. Ministar odbrane De Mezijer je još pre par dana u Briselu izrazio sumnju da su u događajima u tom delu Kosova u kojem Srbi čine većinu, upletene i ’snage’ iz Beograda.“

„Od prošle godine lomovi u hrabroj politici Tadića“

„Od prošle godine lomovi u hrabroj politici Tadića“

Noje ciriher cajtung piše da je „malo verovatno da će Nemačka, zemlja sa takvom težinom u EU, promeniti svoje mišljenje do petka 9. decembra. To je udarac za predsednika Tadića, a na proleće su izbori. Ako Srbija ne dobije status kandidata toga dana kada Hrvatska svečano bude potpisala sporazum u ulasku u EU, u Srbiji će se to između ostalog doživeti i kao poniženje. To bi išlo u prilog protivnicima EU i nacionalističkim snagama u Srbiji.“

„Vlada u Beogradu koja je naklonjena EU želi svakako da dobije zvanični status kandidata. Srbija je za sada samo potencijalni kandidat. Odluka o kandidaturi Srbije bi trebalo da se donese na samitu EU krajem naredne nedelje i potrebni su glasovi svih zemalja članica. Berlin bi mogao da stavi veto. Skeptične su doduše i druge države, među njima i Austrija, čiji su vojnici na Kosovu takođe povređeni. I Holandija ima zamerki u odnosu na Srbiju, dok je Velika Britanija još neodlučna, saznaje se u diplomatskim krugovima u Briselu. Važno je i kako će proteći pregovori između Srbije i Kosova koji se takođe odvijaju u glavnom gradu Belgije“, piše Noje cirihe cajtung.

Beograd da dokaže da je normalizovao odnos sa Kosovom

„Izjave Vuka Jeremića jedan od razloga da se Srbiji ne da status kandidata“

„Izjave Vuka Jeremića jedan od razloga da se Srbiji ne da status kandidata“

Frankfurter algemajne cajtung pozvao je Petera Bejera, izvestioca Bundestaga za Srbiju i Crnu goru iz poslaničkog kluba vladajućih demohrišćana (CDU/CSU) i Andreasa Šokenhofa, potpredsednika poslaničkog kluba CDU/CSU, da u posebnom članku izlože svoje mišljenje povodom izjave nemačke kancelarke:

„Srbija je u ostvarivanju ciljeva akcionog plana ostvarila jasni napredak, time što je uhapsila i haškom tribunalu izručila Ratka Mladića i Gorana Hadžića i što je učinila važne korake u poboljšavanju dobrosusedskih odnosa. Za to treba pre svega zahvaliti hrabroj politici predsednika Tadića.

Ipak, ima još uvek jakih razloga da se Srbiji ne da status kandidata. Od leta prošle godine ima lomova u toj hrabroj politici. To je izjava ministra spoljnih poslova Jeremića, koji je reagujući na izveštaj i preporuke Evropske komisije rekao da Srbija ne misli da promeni politiku prema Kosovu. Komisija je preporučila da o ambicijama Srbije u odnosu na EU odlučuje u zavisnosti od toga kako bude tekao proces normalizacije odnosa sa Kosovom.“

U sukobima na severu Kosova povređeni i nemački vojnici

U sukobima na severu Kosova povređeni i nemački vojnici

Nastavak dijaloga nije dovoljan. Srbija mora da promeni svoju politiku prema Kosovu. Srbija mora da obezbedi i učini sledeće: Kfor i Euleks moraju da mogu da se slobodno kreću i po severnom delu Kosova i onda kada su pratnji kosovsko-albanskih graničara. Paralelne strukture (sud u Mitrovici i komunalne vlasti koje su nastale na ilegalnim izborima 2009.) moraju biti uklonjene. Osim toga, Beograd mora da normalizuje svoj odnos sa Kosovom i dokaže to u konkretnim koracima.

Predsednik Tadić je u govoru u fondaciji „Fridrih Ebert“ 27. juna 2011 rekao da misli da se sa Kosovom napravi sporazum sličan nemačko-nemačkom sporazumu iz 1972. To bi značilo de fakto priznanje Kosova. Nije dovoljno da se tako nešto kaže samo u Berlinu. To mora da postane zvanična politika Beograda.

Osim toga, prilikom demonstracija u Beogradu protiv proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. zapaljena je nemačka ambasada, a počinioci još nisu pronađeni. Mi to ne možemo da prihvatimo, a pogotovu ne kada se radi o pregovorima za ulazak u Evropsku uniju“, pišu Bejer i Šokenhof za Frankfurter algemajne cajtung.

Zbog nemačkog „Ne“ raste napetost na Balkanu?

Beograd, februar 2008 - nasilje nakon proglašenja nezavisnosti Kosova

Beograd, februar 2008 - nasilje nakon proglašenja nezavisnosti Kosova

Norbert Mapes Nidek za Švebiše tagblat iz Tiringena ukazuje na sledeće: „Nemačko ’Ne’ Srbiji preti da dovede do raskola u Evropskoj uniji. Španija, Rumunija, Slovačka ,Grčka i Kipar ne priznaju nezavisnost Kosova. Ali i bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Mladenov upozorava na opasnost od izricanja ’Ne’ Srbiji. Evropska komisija sa Štefanom Fileom kao komesarom takođe je preporučila da se Srbiji da status kandidata, ako se vrati dijalogu sa Kosovom oko praktičnih pitanja. To je Srbija doduše uradila, ali su pregovori oko prelaza završeni bez rezultata.

Nije jasno šta nemačko ’Ne’ Srbiji može da znači za druge balkanske zemlje. Jer kao što se Nemačka smatra advokatom Hrvatske, tako se Grčka, ali i Rumunija i Bugarska smatraju advokatima Srbije. Do sada je proces približavanja EU bio motiv za solidarnost na Balkanu. Hrvatska i Srbija uzajamno su se podržavale. Ako se Srbiji kaže ’Ne’, to bi moglo da dovede do ponovnih napetosti i oživljavanja starih sukoba“, piše Švebiše tagblat.

Pripremila: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Audio i video