1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nemačka štampa o Kosovu

Nemačka je priznala Kosovo kao nezavisnu državu. O tome pišu mnogi nemački listovi danas.

default

Posle slavlja idu izazovi.

"Ziddojče cajtung" piše:

"Ovaj diplomatski akt ima simboličku snagu. Iako je, zbog bezličnosti samog ceremonijala, na prvi pogled sve delovalo nevažno, jučerašnje priznavanje Kosova ima mnogo dublji značaj. Pre svega jer je rat sa Srbijom zbog Kosova bio prvi vojni angažman Nemačke posle Drugog svetskog rata. Rat zbog Kosova je bio prekretnica i za nemački Bundesver, jer su se nemački vojnici posle Kosova našli u mnogobrojnim misijama po celom svetu. Komentator takođe navodi da se i obnova zemlje može smatrati ratom, s obzirom na dužinu i složenost tog procesa. Obnova zahteva materijalna sredstva. Postizanje mira zahteva i napore, baš kao i vođenje rata. To pokazuje primer Kosova, a još više primer Avganistana. Ništa manje otrežnjavajuća je i druga lekcija: američki rat oko Kosova bio je posledica nesposobnosti Evropljana da sami urede svoje stvari. Deset godina kasnije, oko nezavisnosti balkanske države, podeljena EU ostavlja utisak da nema suštinskih promena. To nije krivica novije berlinske spoljnje poltike, već zaostavština ranije. Na Nemačku bi pao veći deo tereta, kada bi sukob oko Kosova još jednom eskalirao", piše "Ziddojče cajtung."


"Tagescajtung" piše da činjenicu da šest od 27 država članica EU odbija da prizna Kosovo neki vide kao znak njene spoljnjopolitičke slabosti. Ipak jednoglasna odluka o slanju misije na Kosovo pokazuje odgovornost svih država članica za mir na Balkanu. Da li nezavisno Kosovo taj mir ugrožava ili podstiče, ne može niko sa sigurnošću da kaže. Komentator dodaje da je Nemačka 1991. priznala Hrvatsku i Sloveniju, što je tada naljutilo evropske susede. Tada niko nije verovao da će Slovenija predsedavati EU, ili da će Hrvatska uskoro dobiti status kandidata. Čini se da funkcionioše zaobilazni put, kojim mini države na kraju dolaze do EU. Sve države članice se slažu da je taj put otvoren i za Kosovo i Srbiju, nezavisno od toga da li članice podržavaju odvajanje Kosova ili ne", piše "Tagescajtung."


"Frankfurter rundšau" u tekstu pod naslovom "Nešto iskrenije, nešto kasnije" piše da se ovih dana na Kosovu vijore američke i britanske zastave, ali ne i nemačke. U improvizovanim počasnim holovima ispisana su imena Bila Klintona i Madlen Olbrajt, kao i francuskog šefa diplomatije Kušnera, ali nemačkih imena nema. Kosovski Albanci su primetili da je Berlin nekoliko dana kasnije priznao Kosovo, kao i skepsu nemačke javnosti. To nije loše, dodaje komentator. Naprotiv, pre 16 godina Nemačka je priznala Hrvatsku, a potom odbila da preuzme odgovornost za greške novih prijatelja. Zato je obrnuti put mnogo bolji. I u Beogradu je primećeno da očigledno ne važi kliše o antisrpskoj i proalbanskoj Nemačkoj. Nemačke diplomate su se duže i iskrenije od Amerikanaca, Britanaca ili Francuza trudile da se postigne rešenje. Da na kraju nije bilo kompromisa, ne može se pripisati nemačkoj diplomatiji. Ali sada je priznanje Kosova ispravna posledica. Da li će nova država doneti stabilnost, još uvek se ne zna. Ali je sigurno da bi nerešeni problem Kosova dugo destabilizovao čitav region" piše "Frankfurter rundšau."


"Di Velt" piše: priznanje Kosova jeste greška. Priznanje skriva gomilu geopolitičkih problema. Na primer, teritorijalno jedinstvo različitih država, Španije, Kipra, Rumunije, Moldavije, Gruzije, Turske, Iraka je ugroženo, jer se njihove etničke manjine osećaju potvrdjenim u zahtevima za otcepljenjem. Ali pre svega EU preti dalja podela", piše "Di Velt."

  • Datum 21.02.2008
  • Autor štampu prelistavala Ivana Ivanović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DAxj
  • Datum 21.02.2008
  • Autor štampu prelistavala Ivana Ivanović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DAxj