Nemačko „ne“ Asadu

Sirija je upravo počela, pod kontrolom međunarodnih stručnjaka, sa uništavanjem arsenala otrovnog gasa. A sada je predsednik Bašar al-Asad iznenadio izjavom, koja se može shvatiti kao poziv nemačkoj vladi. U opširnom intervjuu za magazin „Špigel“, Asad je odbacio svaku odgovornost za nasilje u svojoj zemlji. Istovremeno je signalizovao otvorenost za posredničku ulogu Berlina. „Radovalo bi me, kada bi posrednici iz Nemačke došli u Damask, kako bi sa nama razgovarali o pravoj situaciji“, rekao je on i istovremeno naglasio: „Ako ipak mislite da morate da nas izolujete, onda ću samo reći: Time izolujete sami sebe – i to od stvarnosti.“

Treba podržati opunomoćenika UN

Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele odlučno je odbio ponudu: „Lahdar Brahimi je specijalni predstavnik UN za Siriju i mi svom snagom podržavamo njegove napore kao posrednika u pronalaženju političkog rešenja“, rekao je Vestervele tokom posete Avganistanu. Osim toga, on je kritikovao to što Asad poriče da je u Siriji korišćen bojni otrov: „Negiranje i osporavanje sigurno nisu podesni da se pripremi tlo za mirno rešenje u Siriji“, rekao je nemački ministar spoljnih poslova.

Stručnjak za Bliski istok Gido Štajnberg smatra da je odbijanje nemačke vlade da preuzme ulogu posrednika, ispravna reakcija: „Svi koji rade na političkom rešenju u Siriji, trebalo bi da podržavaju Lahdara Brahimija“, istakao je taj naučnik iz nemačke fondacije „Nauka i politika“ u razgovoru za DW. Pojedinačnim državama je praktično zabranjeno da zauzmu takvu, posredničku poziciju. Osim toga, kaže Štajnberg, Nemačkoj predstoji i formiranje vlade i time pragmatična prepreka: „Trenutno niko ne zna ko će biti sledeći ministar spoljnih poslova.“

I Tomas Jeger, profesor za međunarodnu i spoljnu politiku na Univerzitetu u Kelnu, hvali odluku savezne vlade: „Antipodi u sirijskom konfliktu su posebno SAD i Rusija. Kada bi nemačka vlada odlučila da posreduje u sukobu između SAD i Rusije, to bi bilo politički pretenciozno.“

Politika prema izbeglicama

Ipak, Nemačka bi trebalo da postane aktivna u sirijskom sukobu, kaže Gido Štajnberg. „Smatram da Nemci na neki način u svakom slučaju moraju da reaguju, kako bi Siriji pokazali da nismo ravnodušni prema sukobu, kako se njima često čini.“ Štajnberg konstruktivnu pomoć vidi u politici prema izbeglicama. Najpre Turska treba ponovo da otvori granice i prihvati više izbeglica. Savezna vlada bi mogla tu da pruži logističku i finansijsku podršku. Istovremeno je Libanu i Jordanu neophodna pomoć. Tim zemljama preti politička nestabilnost zbog nesrazmerno velikog broja ljudi kojima su pružili smeštaj, strahuje Štajnberg. „Potom, u drugom koraku, Evropska unija mora da prihvati više izbeglica. Tu bi Nemci takođe mogli nešto da učine.“

Autori: Ginter Birkenštok / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković