Nemačko-kineski odnosi

Stalno se govorilo o njegovom sastanku sa kancelarkom Angelom Merkel u septembru. Koji je izazvao ljutitu reakciju kineske vlade. Baš kao i nepodeljeno odobravanje Bundestaga. Polsanica Zelenih Kerstin Miler:

"Upravo na planu ljudskih prava, politika simbola može da ima veoma važnu ulogu. I ja kažem: ako treba, tu i tamo, i po cenu privrednog profita".

Ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer ne deli to mišljenje. Do te mere da je susret Merkel-Dalaj Lama bio povod za njegov prvi javni napad na kancelarku:

"Neravnine kojih ima u nemačko-kineskim odnosima moramo da uklonimo, to je naš zejednički zadatak".

Pa kako se onda ophoditi sa Kinom? - pitanje je sad. Štajnmajer kaže: bez panike. To je u redu, ali nekako neodređeno. Liberali su konkretniji i traže da se ukine isplata razvojne pomoći Pekingu. Iz redova hrišćanskih demokrata stigla je i ideja da se Kina prinudi da malo bolje otvori svoje tržište za evropske firme. I uopšte da u odnosima sa Kinom nema mesta ni za kakvo bojažljivo prećutkivanje tema kao što su ljudska prava.

Ali, koliki je uopšte uticaj Nemačke na zemlje poput Kine ili Rusije? Ne baš veliki, kaže poslanik liberala Verner Hojer.

"I to iz dva razloga. Poverenje sveta u nemačku postojanu dinamizaciju i modernizaciju privrede i društva opada. Drugo, nismo jedinstveni niti odlučni, kao što pokazuju aktuelne debate o Kini i Rusiji."

Šef diplomatije Štajnmajer međutim nije potrošio ni reč na Rusiju, već je rekao kako mu izigleda da su se nemačko-poljski odnosi poboljšali. A onda je kosvskim Srbima i Albancima uputio apel da se prisete krvoprolića iz 90-ih godina i rekao da ljudi na Balkanu ne bi smeli ponovo da budu žrtve tragičnih političkih grešaka.