Nemački «Telekom» - priča o gubitnicima?

Najpre o Telekomu: Šef uprave Rene Oberman ne odustaje od odluke o premeštanju 50.000 radnika iz servisnog odeljenja na radna mesta u različitim firmama koje su podređene ovom koncernu, na kojima će ti ljudi morati da rade a za manje plate od dosadašnjih.

«Fajnenšl tajms dojčland» piše: «Telekom se predugo odmarao na poziciji bivšeg monopoliste. Uprava i predstavnici radnika su tokom proteklih godina propustili da pripreme Telekom za pooštrene uslove na nemačkom tržištu. To Oberman želi sada da nadoknadi uštedama na personalu. Planirana mera je bolna, ali opravdana, jer radnici Telekoma u poređenju sa drugim imaju prilično dobre plate».

Berlinski «Velt» je siguran u sledeće: «Niko ne zavisi Reneu Obermanu koji je uvođenje nepopularne mere sada pokušao da ublaži i time što je čitava uprava preduzeća rešila da se odrekne svoje mesečne plate. Alternativa je prodaja delova preduzeća... priča o privatizaciji Telekoma do sada kao da je priča samo o gubitnicima».

List «Štutgarter cajtung» kritikuje rukovodstvo Telekoma. «Spor koji je počeo još Obermanov prethodnik Kaj Uve Rike, dolazi u nezgodno vreme. Do sada su održavani samo štrajkovi upozorenja, a sada sve ukazuje da bi moglo doći do sveopšteg štrajka. Firma ima dovoljno drugih problema. Pretplatnici je masovno napuštaju – ove godine bi još dva miliona ljudi trebalo da pređe kod konkurencije. Ti ljudi odlaze jer su konkurenti jednostavno jevtiniji – a kada su servisne usluge u pitanju – podjednako loši».

A list «Majn eho « iz Ašafenburga smatra: «Tačno je i da pretplatnici više nisu spremni da plaćaju plate zaposlenih u Telekomu koje su veće nego kod konkurencije – a i rada za vikend imaju manje. Pretplatnicima je važna cena, a ne situacija zaposlenih u Telekomu. Koliko god imali razumevanja za mere koje se sprovode u Telekomu, pretplatnici su davno doneli svoj sud... to je realnost koju moraju da shvate i predstavnici sindikata».

Što se tiče konferencije o Iraku, list «Visbadener kurir» piše da tu konferenciju prate povećana očekivanja što smatra ispravnim. «Situacija je takva da najvažniji učesnici koji žele da sklope pakt o obnovi i stabilizaciji zemlje ogrezle u haos i nasilje, moraju ne samo da budu deo rešenja, već i deo problema u Iraku. Vlada šiitskog premijera Nurija Al Malikija važi kao slaba i korumpirana, dok susedne zemlje poput Sirije ili Irana imaju čvrste interese u obeshrabrivanju Vašingtona i tome da Irak i dalje bude talac ekstremista».

List «Lauzicer rundšau» iznosi sledeće mišljenje: «Ništa tako jasno se ukazuje na dilemu Bušove vlade kao to što je uvidela da u rešavanju iračkog problema ne može bez iračkih suseda, dakle zemalja koje je nekada etiketirala kao zlikovačke. Međunarodna konferencija u Šarm El Šejhu je mali ali važan korak u traženju smirivanja situacije u Iraku. U toj zemlji ne besni samo ustanak protiv američkih okupatora. Sa njim je tesno prepleten i građanski rat u kome se ne radi samo o političkoj kontroli nad zemljom, već i o raspodeli vlasti u čitavom regionu».

Danas nemački dnevni listovi dosta pišu i o političkoj krizi u Izraelu. Desetine hiljada Izraelaca su na velikim demonstracijama tražili da premijer Ehud Olmert podnese ostavku, zbog propusta načinjenih u ratu u Libanu.

List «Ostze cajtung» tako piše: «Izrael je u jednoj od najtežih političkih kriza od svog osnivanja 1948. Veliki delovi političke elite tonu u glib korupcije, mita i seksualnih afera. A Olmert je posle fatalnog ishoda vojnog pohoda na Liban još samo premijer na staklenim nogama. On će morati da ode, jer je počinio jedan od najtežih političkih grehova. Na način avanturista je stavio na kocku mit Izraela o nepobedivosti rođen posle četiri dobijena rata na Bliskom istoku».

A «Vestfalen blat» iz Bilefelda konstatuje: «Posle poražavajućih rezultata komisije koja je istražila ponašanje izraelske vojske u ratu u Libanu, Olmert, koji je kako izgleda umešan i u nekoliko finansijskih skandala, više ne može da se održi na funkciji. No, bapš njegovoj mogućoj naslednici, ministarki spoljnih poslova Cipi Livni, potkrala se teška taktička greška. Ona u stranci Kadima nije obezbedila podršku kolega iz poslaničkog kluba. I tako je Olmertov politički spas opet postao verovatniji – iako 63 odsto Izraelaca traže njegovu ostavku».