Nemački recept za krizu

OECD, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, podnela je izveštaj o aktuelnom stanju na tržištu rada. Iz njega se može videti da je nezaposlenost u Nemačkoj ispod proseka. Generalni sekretar OECD-a, Meksikanac Hoze Angel Guria na nemačkom jeziku objašnjava zbog čega je to tako:

„Kurcarbajt – skraćeno radno vreme. Zahvaljujući skraćenom radnom vremenu ljudi zadržavaju posao i time se nalaze u središtu društvenih događanja. Oni ne gube posao i ponos, a i porez dalje plaćaju. Zbog toga je nemački model preporučljiv. Mnogo se može naučiti od Nemaca. Ekonomičnije je zadržati ljude na poslu, iako je to u prvom trenutku skuplje. Vlade bi trebalo da investiraju u model ’skraćenog radnog vremena’.”

Može se, naravno, učiti i na uzajamnim primerima. Holandija je, na primer, model dodatno razvila: Ko radniku omogući da radi skraćeno, a zatim ga ipak otpusti, mora državi da vrati novac.

Rešenje na kratke staze

Ipak, skraćeno radno vreme je kratkotrajno rešenje, smatra Hervig Imerfol, zadužen za socijalnu politiku pri OECD-u.

„Analize iz ranijih perioda recesije su pokazale da dolazi do snažnog preslojavanja radne snage. Skraćeno radno vreme može dovesti do njegovog kočenja, što nije dobro za buduću konkurentnost.”

Zato treba reagovati brzo, jer težak period tek predstoji. OECD predviđa da će se broj nezaposlenih povećati u svim zemljama. I ukoliko bi se pokazali pomaci u privrednom razvoju, tržište rada oporavlja se znatno sporije.

Domaći zadatak za G-20

Nezaposlenost će posebno pogoditi mlade ljude i to ne samo one sa slabijim obrazovanjem. Iz OECD-a ističu da diploma nije garancija za posao.

Zbog toga je ta organizacija zemljama članicama dala domaći zadatak. Naime, kada se budu susreli u Pitsburgu, na samitu G-20, trebalo bi neodložno da se dogovore oko mera vezanih za tržište rada. Što se Nemačke tiče, Hervig Imerfol preporučuje:

„Postoje mere kao što je ’kombinovana plata’, u kojima se pri nalaženju posla pomaže ljudima koji malo zarađuju. Pritom, treba nastaviti sa inicijativama vezanim za zbrinjavanje dece. Na taj način bi porodice, u kojima je jedan roditelj ostao bez posla, imale mogućnost da se preorijentišu.”

Brz povratak na posao je važan i zbog što su nezaposleni u Nemačkoj skloniji bolestima nego što je to slučaj sa drugim zemljama. Čak 40 odsto radno nesposobnih je bilo više od godinu dana bez posla.

Autori: Evi Zajbert / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković