Nemački prosjaci ustupaju teren strancima

Većinu nemačkih prosjaka čine beskućnici. Broj beskućnika u Nemačkoj se procenjuje na oko 300.000, a razlozi, koji su ih doveli u takvu situaciju su raznovrsni. Oko 40 odsto slučajeva izgubi krov nad glavom nakon razvoda ili raskida sa ljubavnim partnerom. Čak 20 odsto postaju beskućnici posle napuštanja roditeljskog doma, što se često dešava zbog seksualnog nasilja u porodici. Štefan Karenbauer, socijalni radnik iz Hamburga, govori o povezanosti beskućništva i prosjačenja: „Kod nas u Hamburgu beskućnici prodaju novine koje tematizuju probleme beskućnika. Na taj način oni zarađuju novac. Međutim, te novine izlaze samo jednom mesečno, tako da ih krajem meseca više niko ni ne kupuje. Tada su beskućni prodavci novina dovedeni u situaciju da prose. S druge strane, mnogo je siromašnih ljudi, koji imaju stanove i kojima je prosjačenje jedini način da legalnim putem dođu do novca.“

Pretnje i psovke

Već više od deset godina postoje odredbe nemačkih lokalnih samouprava, po kojima i prosjačenje može da se novčano kazni. Reč je o takozvanom „agresivnom“ prosjačenju. Kazne se kreću od 65 do 225 evra, zavisno od situacije. Karenbauer pojašnjava: „Agresivno prosjačenje je zabranjeno. Mi smo pokušali da definišemo, šta zapravo znači prositi agresivno. Na primer, kada vam prosjak prepreči put, kada vas vuče za rukav, preti ili psuje. Takvo ponašanje je nedopustivo.“

"Novi" prosjaci

Nakon proširenja Evropske unije sve više prosjaka u Nemačkoj dolazi iz istočne i jugoistočne Evrope. Do pre pet godina su to bili poljski državljani. Poslednje tri, četiri godine prosjaci dolaze uglavnom iz Rumunije i Bugarske. Oni uglavnom dolaze u Nemačku sa tromesečnom turističkom vizom. Novi prosjaci iz „siromašne Evrope“ često su telesno deformisani. Mnogi od njih mole za novac u religijskim pozama, tako da Nemci često stiču utisak da „novi gosti“ dolaze iz nekog prošlog vremena. „Mnogi Nemci sada odustaju od prosjačenja, jer na taj način žele da izbegnu konflikte sa istočnoevropskim prosjacima. Oni često traže druge načine da zarade novac i prepuštaju svoje stare lokacije Rumunima i Bugarima.“

Gluma ili ne?

U većim gradovima Nemačke takođe je primećeno, da pojedini prosjaci iz Rumunije i Bugarske glume da su invalidi. Po principu: u pešačkoj zoni u invalidskim kolicima i sa deformisanim licem, u susednom kafiću lep, zdrav i prav. Takva transformacija je vrlo isplativa, pogotovu kod mladih prevaranata.