Nemački izvoz pomaže ili uništava?

U Nemačkoj ima 5.800 poljoprivrednih dobara. Na njima radi više od pola miliona ljudi. Prehrambena industrija, koja pripada tom sektoru, obezbeđuje još više radnih mesta. U takozvanom „agrarnom biznisu“ ukupno radi 4,3 miliona ljudi. Jirgen Abraham, iz saveza nemačkih prehrambenih proizvođača je ponosan učinkom tog sektora:

„Kada je o radnim mestima reč, mi do sada nismo morali da skraćujemo radno vreme, a nismo morali ni da tražimo novac od države. Probleme sami rešavamo. Naravno da imamo prednosti u odnosu na druge. Uostalom, svako mora da jede, tri do četiri puta dnevno.“

Međutim, u velikom broju zemalja sveta ljudi nemaju redovne obroke. Oko milijardu ljudi gladuje. Na tom planu nemačka prehrambena industrija želi da pripomogne. Veliki tržišni potencijal je Rusija, pre svega u Aziji, naglašava Gerd Miler, državni sekretar u saveznom ministarstvu za privredu:

„Razvija se zajedničko tržište sa 520 miliona konzumenata, potrošača kupaca, Naravno da tu spadaju i Kina, Japan, Indija.“

Jeftino domaće mleko, uništilo domaću proizvodnju

U Belinu su se po prvi put sastali predstavnici agrarne i prehrambene industrije, kako bi razgovarali o mogućnostima za povećanje izvoza. I dok su stručnjaci iz pomenutih oblasti zasedali, na ulicama su protiv izvoznih strategija ministarstva poljoprivrede protestovale organizacije za razvoj i zaštitu životne sredine. Oni se protive pre svega izvoznim subvencijama za mleko i mleko u prahu.

Tomas Reve stručnjak u oblasti agrarne privrede iz Kenije, i savetnik evangelističke službe za razvoj EED, kaže:

„To mleko u prahu je tako jeftino. Na primer sada imamo prah gde se od jednog kilograma može dobiti 8 litara mleka, i sve to košta samo pola evra. Te izvozne subvencije obaraju cene proizvoda i to naravno nije pomoglo našim malim poljoprivrednim proizvođačima, već je uništio naše tržište.“

Međutim, državni sekretar Miler odbacuje te optužbe.

„To je apsurdno. To ne odgovara realnom stanju stvari.“

On dalje ističe da je Nemačka izvezla 35.000 tona mleka i mleka u prahu u zemlje van EU, što je 0,25 odsto od ukupne proizvodnje. Organizacije za razvojnu pomoć to obrazloženje ne prihvataju. Kao primer navode Kamerun u kome se uvozi mleko iz Evrope. To je dovelo do toga da tamošnji proizvođači postanu nekonkurentni.

Autorke: Betina Marks / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković