Nemačke muke sa strancima

Ako je verovati Tilu Saracinu Turci su, zbog visoke stope rađanja, na putu da osvoje Nemačku. Da li je berlinska četvrt Nojkeln već turska ili tamo još važe nemački zakoni?

Naravno da su zbog prirodnog priraštaja u mnogim područjima ljudi turskog ili arapskog porekla u većini. Bez obzira na to, svuda su još na snazi nemački zakoni.

Nagodba nije uvek moguća

Kažete "još na snazi"?

Ne govorim o turskom srednjem sloju koji je dobro integrisan i koji predstavlja obogaćenje za naše društvo. Govorim pre svega o arapskim okrivljenima koji završavaju u mojoj sudnici. Oni i njihove porodice pokušavaju da izbegnu naše zakone na taj način što sami među sobom rešavaju incidente. Tako se sve češće dešava da rasprava počinje tako što oštećeni izjavljuje da će sa okrivljenim raščistiti problem i povlači krivičnu prijavu.

Kako reagujete u takvim slučajevima?

Moja poruka je jasna: prema zakonu sud je taj koji odlučuje u slučaju teških telesnih povreda. Međusobna nagodba, recimo plaćanje odštete, u slučaju krivičnih dela nije moguća. Postoje velike grupe, veliki klanovi, koje uopšte ne interesuje kako funkcioniše pravna država. To ne možemo tolerisati.

Postoji li neki poseban vid nasilja među strancima?

Ne. Ali u četvrtima u kojima žive pretežno useljenici postoje posebni problemi koji onda dovode i do porasta kriminala.

Nasilje prerasta u normalnost

Da li su to socijalni ili etnički problemi?

Više činilaca je u pitanju: visoka nezaposlenost, napuštanje škole, opšta zapuštenost. Uz to dolaze i kulturološki činioci: mačizam je posebno izražen kod Turaka i Arapa. Časti i poštovanju se pridaje takav iracionalan značaj da često dolazi do nasilja. Uobičajeno je da deca dobiju batine. Ako otac ne uživa poštovanje zbog toga što je nezaposlen on nastoji da ga obezbedi batinama. Tako nasilje prerasta u normalnost. Nastaju zatvorena društva sa sopstvenim pravilima. Smatram da to predstavlja veliku opasnost.

Među Nemcima postoji neprijateljstvo prema strancima. Ima li i među strancima neprijateljstva prema Nemcima?

Da, na žalost. Tako je jedan dvanaestogodišnjak psovao nemačku devojčicu, jer ne nosi maramu. Jedan od optuženih rekao je policajcu: “Ti si govno pod mojim đonovima. Serem se na Nemačku“. Mladići govore Nemicama:“Nemcima je mesto samo u gasnim komorama“. Kada bi neki Nemac tako nešto rekao strancima bio bi odmah proglašen za rasistu.

Umanjivanje problema

A obratno?

Na žalost kod nas postoji kultura umanjivanja problema, bagatelizacije. Kada useljenici vređaju Nemce to se pravda navodnim prethodnim uvredama prema strancima. To ne prihvatam.

Kako je moguće razbiti ta zatvorena društva?

U Berlinu svako drugo dete je useljeničkog porekla. Moramo obezbediti da sva deca pohađaju školu i dečje vrtiće. Ne smemo tolerisati da roditelji sprečavaju decu da idu u školu. U tom slučaju moramo ponuditi pomoć, a u krajnjoj liniji poslužiti se zakonskim merama.Inače problemi se ne rešavaju time što ih pretvaramo u tabu. Onaj ko govori o problemima sa strancima ne sme odmah biti proglašen za desničarskog ekstremistu.

Da li bi pomoglo da se statistika kriminala vodi na osnovu nacionalnog porekla?

To bi nas približilo rešenju. Naime, postoje sredine sa ogromnim problemima. Zašto bismo to prećutkivali? Međutim, pojam kriminal stranaca „potrošen“ je već zbog toga što su mnogi stranci odavno nemački građani“.

sol/nb/zbs