Nemačke kritike internet-špijunaže SAD

U Nemačkoj se povela velika diskusija nakon što je obelodanjeno da je tajna služba Sjedinjenih Američkih Država NSA sistematski prikupljala podatke korisnika interneta. Sistematski su špijunirani sadržaji američkih kompanija Jahu, Majkrosoft, Epl, Gugl, Dropboks i Fejsbuk.

Nemački korisnici interneta se pitaju, koje sve podatke Amerikanci sakupljaju, šta sa njima rade i koje bi posledice to moglo da ima na svakog pojedinačnog korisnika. Političari svih stranaka se spore oko pitanja, u kom obimu bi smeo da se dopusti državni nadzor, koji za cilj ima zaštitu od terorista i drugih kriminalaca.

Obama Nemcima duguje objašnjenje

„Savezna kancelarka Angela Merkel će tu temu sigurno pokrenuti sledeće sedmice, kada u Berlin dolazi američki predsednik Barak Obama“, kazao je u ponedeljak portparol nemačke vlade Štefan Zajbert. Obamina poseta Nemačkoj je već ranije dogovorena i nije u vezi sa aferom sa špijuniranjem.

Savezna ministarka pravde Sabine Lojthojzer-Šarenberger posebno insistira da se sa američkim predsednikom govori o toj temi. Ona se u Nemačkoj zalaže za strogu zaštitu podataka, a za američko špijuniranje putem interneta kaže da je zabrinjavajuće. Ministarka pravde smatra da akcija američkih službi ne može da se opravda pretnjama međunarodnog terorizma, te da borba protiv državnog neprijatelja ne legitimiše baš sva sredstva.

Lojthojzer-Šarenberger je poznata po tome da energično brani zaštitu podataka i protivi se opsežnim merama nadzora. Ona je iz Stranke slobodnih demokrata- FDP, stranke koja je deo vladajuće koalicije i koju kancelarka Angela Merkel ne može da ignoriše.

Prekinuti totalni nadzor svih Nemaca

Opozicioni političari Stranke zelenih traže objašnjenje: „Savezna vlada bi odmah trebalo da objasni pozadinu američkog špijunskog sistema „Prism“, zahteva Folker Bek, šef poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu. To je preko potrebno, jer tajnom pretraživanju kompjutera u jednoj slobodnoj i pravnoj državi nema mesta. Na zahtev Zelenih, Bundestag će imati posebnu sednicu o toj temi.

Jan Korte, član upravnog odbora opozicione Stranke levice ide korak dalje: On traži od savezne vlade da Edvardu Snoudenu ponudi politički azil, dakle čoveku zahvaljujući kome su opsežne špijunske aktivnosti procurele u javnost i koji je zabrinut za svoj život pobegao u Hong Kong. Korte smatra da bi to bio jasan signal svima koji špijuniranjem ugrožavaju demokratiju i slobode.

Socijaldemokrate, sa druge strane, su dosta suzdržani. Inače borbeno raspoložen kandidat socijaldemokrata za budućeg nemačkog kancelara Per Štajnbruk do sada se nije izjašnjavao po tom pitanju. Kada je njegova Socijaldemokratska partija Nemačke- SPD bila na vlasti zajedno sa Hrišćansko-demokratskom unijom kancelarke Merkel i Hriščansko-socijalnom unijom Bavarske, SPD je glasao za opsežne mere nadzora. Kriminalističkoj policiji je tada odobreno da prisluškuje telofone, otvara pisma i služi se podacima korisnika interneta, ukoliko se otkrije postojanje opasnosti od koriščenja atomskog, biološkog ili hemijskog oružja.

Sličnu suzdržanost kao SPD, trenutno pokazuju i bezbednosne službe. „S obzirom da je reč o špijuniranju američkih internet kompanija, to nije u našoj nadležnosti“, objasnio je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Severne Rajne Vestfalije. Inače je poznato da Savezna obaveštajna služba prati imejl prepisku. Do 20 procenata protoka podataka nemačkih internet ponuđivača ostaje sačuvano od strane obaveštajne službe.

Savezni opunomoćenik za zaštitu podataka Petar Šar smatra da bi svi Nemci trebalo da razmisle, da li žele da mutiraju u špijunsko društvo, u kome se krše elementarna prava.

Nemačko-američki odnosi nisu poljuljani?

„Američki predsenik Barak Obama ne veruje da će najnoviji skandal sa špijuniranjem biti teret predstojećem susretu sa kancelarkom Angelom Merkel“, izjavio je Džej Karnej, portparol američkog predsednika. Karnej nije želeo opširnije da se izjašnjava o toj temi ukazavši da je u toku istraga Minstarstva pravde SAD.

Autori: Volfgang Dik / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković