Nemačka - "zemlja demokratskog čuda"

„Kako treba da izgleda Nemačka kada jednoga dana naša deca i unuci budu govorili: ovo je naša zemlja?“ Tim pitanjem započeo je Gauk svoj dugoočekivani govor na zajedničkoj sednici Bundestaga i Bundesrata. I odgovorio: „Ta 'naša zemlja' trebalo da bude zemlja koja objedinjuje socijalnu pravdu, zajedništvo i mogućnost za napredovanje.“

Stabilan demokratski poredak

Gauk je u svom prvom govoru Nemačku nazvao „zemljom demokratskog čuda“ Jer, kako je naveo, uprkos svim sumnjama, Nemačka je posle strahota nacizma i Drugog svetskog rata uspela da ustanovi „stabilan demokratski poredak“ u kojoj bi trebalo da se osećaju kao kod kuće svi oni koji u njoj žive“.

„Mi danas živimo u državi u koju je, pored nemačkog jezika i tradicionalnih hrišćanskih religija, ušao i islam, ali i drugi jezici, tradicije i kulture. Živimo u zemlji u kojoj se njeni građani sve manje definišu kroz njihovu nacionalnu pripadnost, a sve više kroz njihovu privrženost političkim i etičkim vrednostima zajednice.“

Toj zajednici je mesto u Evropi u kojoj, rekao je Gauk, želimo da živimo u slobodi, miru i solidarnosti. „Upravo u vremenima krize posebno je naglašena tendencija bekstva u okrilje nacionalnih država. Ali evropske saradnje nema bez solidarnosti. Zato, čak i tokom krize važi: Mi hoćemo više Evrope.“

Prvi predsednik iz istočnog dela Nemačke

Joahim Gauk, nekada protestantski sveštenik i borac za ljudska prava, prvi je predsednik Nemačke koji nije član nijedne stranke i prvi koji je rođen u istočnom, nekada socijalističkom delu zemlje. U svoju prvu zvaničnu posetu – Poljskoj, on će otputovati već u ponedeljak (26.1.)

Autor: Ivan Đerković (agencije)

Odg. urednica: Ivana Ivanović