Nemačka-SAD: Medalja za velika očekivanja

Prošlo je 16 godina od kada je jednom šefu nemačke vlade upriličena takva čast. Na taj način je kao počasni gost u Beloj kući dočekan samo kancelar Helmut Kol. Sada je to bila Angela Merkel, koju su nekada nazivali „Kolovom devojčicom“, ali koja se već odavno emancipovala od svog političkog mentora.

Da su se vremena promenila pokazuju i razlike između dva saveznika. Vašington i Berlin trenutno različito gledaju na to kako izaći iz finansijske krize. Tu je i uzdržanost Nemačke prilikom glasanja u Savetu bezbednosti UN o intervenciji u Libiji, a sada i odluka o prestanku korišćenja atomske energije. Berlin pak prebacuje Obami da transatlantski savez više ne posmatra kao centralni stub svoje spoljne politike.

Ipak o svemu tome Merkelova i Obama kao da nisu želeli ništa da znaju. Prilikom pozdravljanja u Beloj kući, Obama je naglasio da je Merkelova prva šefica jedne evropske vlade kojoj se dodeljuje „Medalja slobode“. Transatlantska alijansa, rekao je Obama, predstavlja kamen-temeljac u američkim naporima da širom sveta bude uspostavljen mir i prosperitet. „A Nemačka, u srcu Evrope, predstavlja jednog od naših najjačih saveznika. Kancelarka Merkel je jedna od mojih najbližih partnerki u celom svetu“, rekao je Obama.

Gošća je, polaskana, odgovorila: „Kada su zid i žica delili Nemačku i Evropu, tada je Amerika konsekventno bila na strani slobode i odlučno je bila na strani nas, Nemaca, na našem putu ka ujedinjenju i slobodi. Mi to nikada nećemo zaboraviti.“

Sopstveni stav

Merkelova je dodala da odlikovanje koje joj je dodeljeno predstavlja znak posebne povezanosti dveju zemalja. Ali na konferenciji za novinare, nakon svečane dodele priznanja, nemačka kancelarka izjavila je da dve zemlje, uprkos svom savezništvu, po nekim pitanjima imaju i različita gledišta. Na primer, kada je reč o intervenciji u Libiji. „Ne mogu svi učestvovati u svemu,“ rekla je Merkelova.

To da Nemci protivureče Amerikancima pokazuje da su se transatlantske veze promenile, kaže američki diplomata Robert Džerald Livingston. „Tokom ’Hladnog rata’, od 1949. do 1989. godine, Nemačka je morala da razmišlja o tome hoće li u važnim pitanjima izraziti svoje sopstveno mišljenje jer je zavisila od vojne zaštite Amerikanca. To više nije slučaj. Rusija više nije opasnost i zbog toga Nemačka sebi može da dozvoli da ima sopstveno mišljenje i stav“, smatra Livingston.

Pa ipak, Amerikanci od Nemačke očekuju još više podrške kada je reč o važnim pitanjima i iritira ih kada se to ne desi. Tako je i dodela „Medalje slobode“ Merkelovoj, smatra Livingston, ne samo odlikovanje u čast prošlosti bivše istočnonemačke fizičarke kojoj je pošlo za rukom da postane prva kancelarka Nemačke. Obama se, dodeljujući to odlikovanje, takođe nada da će poboljšati odnos sa Merkelovom i da će Nemci igrati sve veću ulogu na svetskoj političkoj politici.

Autor: Kristina Bergman / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković