Nemačka protiv Gugla
19. avgust 2010.
Najnovija aplikacija firme Gugl nudi se u 23 zemlje, a samo u Nemačkoj postoji pravo da se odbije, sa ponosom kaže ministarka za zaštitu potrošača Ilze Ajgner iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Građani mogu da podnesu žalbu pismom, elektronskom poštom, ili on-lajn formularom na internet stranici Gugla.
Ali, spor time ni iz daleka nije rešen. Građani, zagovornici zaštite podataka i mnogi političari različitih stranaka, zahtevaju da Gugl od stanovnika zatraži odobrenje, pre nego što fotografiše njihove kuće. I nemačke pokrajine zalažu se za brzo donošenje zakonskih odredaba, ali je savezna vlada taj predlog odbila. Njena je namera da se na jesen najpre posavetuje sa zaštitnicima potrošača i stručnjacima za internet i da se tek onda donese opsežan zakon o zaštiti podataka.
Zaštita prava ili „histerična letnja debata“?
Sve je to presporo, kritikuje Renate Kinast, šefica poslaničkog kluba Zelenih. „Ova savezna vlada uvek kaska za našim vremenom, a kada joj više ništa ne pada na pamet, a pritisak je velik, ona saziva samit. Ali, nama nije potreban samit koji bi izazvao višegodišnje diskusije, već su nam potrebna pravila koja važe za ove podatke.“
Saša Lobo, pisac i internet bloger misli da novi zakoni nisu potrebni. Sve je to samo histerična letnja debata u Nemačkoj, kaže, Guglovi snimci ne predstavljaju opasnost, ni kada je reč o ličnim pravima.
„Nije reč ni o kakvom nadziranju, već o fotografskim snimcima na kojima se ljudi ne mogu prepoznati. Vide se samo fasade kuća, a one su deo društva, odnosno javnosti , prema tome, mogu se javno prikazivati.“
Autorke: Monika Ditrih / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković