Nemačka otvorena za iračke izbeglice

Jedan od izbeglica, koji je zamolio da ga oslovljavamo sa Sahad, pokazuje kamp u kome stanuje od marta sa ženom, decom i roditeljima.

„Ovde je sve zeleno. Uvek možeš čuti poj ptica i zvuk drveta. To je zaista dobro za ljude koji su propatili mnogo, koji su u brojnim ratovima slušali samo zvuke bombi, rafala i ubijanja. Ovde uživamo – predivno je!“

Dan u Fridlandu počinje četvorosatnim učenjem nemačkog jezika, zatim sledi slobodno vreme, a popodne je često rezervisano za odlazak u Hanover. Sahad kaže da mu se dopada nemački narod i da se divi njihovom načinu razmišljanja.

„Veoma su organizovani. Sve je u savršenom redu. To se vidi svugde – ulice, gradovi – sve je čisto. U stvari, mnogi moji rođaci su mi još ranije rekli da je Nemačka najbolja u svemu. Zato smo veoma srećni što smo se preselili ovde.“

Promena u odnosu prema izbeglicama

Vlasti na period boravka u Fridlandu gledaju kao na način da se Iračani pripreme za život u Nemačkoj. Kada se adaptiraju dobiće stalna prebivališta, radne dozvole i socijalnu pomoć.

Tomas Hek koji je na čelu humanitarne organizacije „Karitas“ u Fridlandu, kaže da je prijatno iznenađen onim što je Nemačka uradila za Iračane. Hek smatra da je to značajna promena u odnosu zemlje prema izbeglicama i ne-Nemcima uopšte.

„Prihvatanje izbeglica iz Iraka je nešto potpuno novo s obzirom na to da je Nemačka politika u tom smislu veoma restriktivna. Svako zna da nije lako doći u Evropu kao izbeglica – i boraviti legalno – posebno u Nemačkoj. Čekali smo devedesete ili, bolje reći, početak novog milenijuma da bismo zvanično prihvatili da smo zemlja u koju dolaze izbeglice.“

Kada Iračani pronađu stalni dom, biće im potreban i stalni posao. Sahad na primer ima diplomu iz Francuskog i Engleskog pa se nada da bi mogao da se zaposli uprkos ekonomskoj krizi. Naravno, mora prvo da nauči nemački.

Autori: Gabrijel Borud / Nemanja Rujević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković