Nemačka: Olako obećana koalicija?

Više listova komentariše sporenja u crno-žutoj koaliciji. Tako Rajn cajtung piše:

„Uzrok sporova nije teško videti – sada se sveti što je nakon izbora na brzinu napravljen koalicioni sporazum, a sva sporna pitanja su izostavljena ili prihvaćena, ali uz ogradu ’ako bude novca’. Brzo formiranje vlade bilo je važnije od dogovora o suštinskim pitanjima i o tome kojim će se putem ići sledeće četiri godine. Ti nerešeni problemi i šefovi dve male stranke – liberala, Gido Vestervele i CSU, Horst Zehofer koji tako rado mašu populističkom toljagom, predstavljaju krajnje eksplozivnu mešavinu. Tako je koalicija već u ovoj ranoj fazi na velikom ispitu“, piše list „Rajn cajtung“

O istoj temi Zidojče cajtung piše:

„Crno-žuta koalicija se trenutno pravi kao da upravlja zemljom, ali posle četiri meseca nestaje poštovanje prema njoj. Razlog je koliko jednostavan, toliko i nervirajući: ne ponaša se kao vlada, nego kao deca koja se u pesku svađaju koje sagradio najlepšu kulu. Ona ne shvata ozbiljno odgovornost koju ima u velikoj privrednoj krizi. I što je najgore, do sada nije uspela rečima i delovanjem da nađe zajednički identitet. Trenutno ne postoji osećaj: oni pripadaju jedni drugima. Pre dominira osećaj: moraju biti razdvojeni“, piše „Zidojče cajtung“.

Najzad komentator Handelsblata primećuje:

„Više nije u pitanju spor oko suštine, recimo o visini poreskog rasterećenja ili paušalnom doprinosu za zdravstveno osiguranje. Tokom poslednjih nedelja liberali pate od koalicione paranoje – oni više ne misle da stranke Unije odstupaju od ove ili one tačke koalicionog dogovora, nego da su ceo dogovor bacile u kantu za smeće. Liberali smatraju da su CDU i CSU prekršile dogovor postignut pre samo četiri meseca, još gore – da nikada nisu ni imale nameru da ga se pridržavaju. Tako su partneri koji su želeli da budu zajedno u vladi već sada dospeli do tačke na kojoj velika koalicija nije bila ni posle četiri godine na vlasti: više nemaju zajedničku bazu“, piše „Handelsblat“.

Sumnje u pravnu državu u Turskoj

Frankfurter algemajne cajtung komentariše najnovija hapšenja visokih oficira u Turskoj:

„Nikada nije bila tajna da su oružane snage i stara kemalistička elita nepoverljivi, pa i neprijateljski nastrojeni prema islamskoj, konzervativnoj AKP. Ali, da li je zaista moguće da je gotovo ceo vojni vrh 2003. i 2004. godine bio umešan u pripremu puča na šta ukazuju poslednja hapšenja.

Od pre tri godine iz istog razloga vodi se istraga protiv članova takozvane Ergenekon grupe. Postupci pravosudnih organa i neprestano objavljivanje tajnih dokumenata i zapisnika o prisluškivanju u medijima pobuđuju, međutim, sumnju da tu kada je reč o pravnoj državi nisu čista posla. Ni izdaleka se ne može govoriti o pobedi demokratije ako se na taj način pokazuje vojsci gde su joj granice“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Bez osude ubistva - dvostruki moral

Povodom ubistva Hamasovog zvaničnika Mahmuda al Mabhuha, prema svemu sudeći od strane izraelskih agenata, list Zidojče cajtung piše:

„Ma kako bila intenzivna istraga i ma kako glasno političari od Dubaija do Londona, od Teherana do Berlina insistirali na odgovoru teško je očekivati da će ovaj zločin na kraju biti potpuno rasvetljen. Pravo i zakoni i, naravno, moral ovde su u sukobu sa politikom i njenom prljavom stranom zbog koje države imaju tajne službe i komandose.

Već iz činjenice da je bilo potrebno gotovo mesec dana da se javnost ustalasa zbog ubistva pokazuje da tu važe druga pravila. Osim toga, britanski premijer i nemački ministar spoljnih poslova nisu osudili ubistvo, nego su osudili korišćenje britanskih i nemačkih pasoša od strane članova odreda smrti. To je klasičan slučaj dvostrukog morala – ogorčenje je namenjeno kritički nastrojenoj publici kod kuće.

U stvari ni zapadne zemlje ne mogu da osude ubistvo u Dubaiju, a da ne rizikuju efekat bumeranga. Treba li možda da se uzbuđuju Francuzi čija je tajna služba ne tako davno u ouklandskoj luci digla u vazduh brod Grinpisa, a u eksploziji je poginuo portugalski fotoreporter? Ili Amerikanci koji danas u Avganistanu i Pakistanu uz pomoć bespilotnih letelica likvidiraju čelnike talibana i Al kaide? Najzad, Izrael već dugo vodi politiku ciljanih ubistava i to nije izazvalo proteste saveznika.

U drugim slučajevima, kao što je bilo ubistvo vođe Hezbolaha Imada Mugnidjaha, kome je 2008. u Damasku podmetnuta bomba u automobil, vrlo brzo se zaboravilo i na žrtvu, i na atentatore. Za građanina sa zdravim osećanjem za pravdu to može biti zbunjujuće ili odvratno i za svaku osudu, ali u mračnim ćoškovima svetske politike oduvek se igra u skladu sa tim pravilima.

Sa izraelskog stanovišta akcija u Dubaiju, uprkos problemima sa pasošima, bila je uspešna. Uklonjen je važan čovek Hamasa, koji je bio zadužen za snabdevanjem oružjem, a članovi odreda smrti napustili su Dubai bez problema. Izrael je u ratu sa Hamasom i svaki mrtav pripadnik palestinskog pokreta je jedna dobijena bitka. Beznačajno je što je u ovom slučaju bojno polje bila soba za nepušače u luksuznom hotelu, a oružje nije bilo pištolj, nego jastuk kojim je neprijatelj ugušen.

Ali, jedno se zaboravlja u ovoj računici o koristi i šteti koja se van morala i prava poziva na strogu racionalnost: takvo ubistvo vapi za osvetom. I to je jedno od pravilu u tom prostoru van zakona. Hamas će učiniti sve kako bi se osvetio i posle svakog krvoprolića sledi novo. To je deo logike tog obračuna, ali na kraju više nije racionalno. Jednostavno je razorno“, piše „Ziddojče cajtung“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković