Nemačka (ne)izlazi iz krize

Roland Dern sa Instituta u Esenu upozorava na preveliki optimizam:

„Sadašnji oporavak ne mora biti dugoročan. Iako je sve više naznaka da se izvozna privreda oporavlja od recesije u svetu, brzom napretku se suprotstavljaju značajne blokirajuće snage.“

Prvo treba pomenuti izglede za privredni rast u svetu. Ti izgledi su umereni, ako se izuzmu zemlje na pragu industrijskog razvoja i Azije, gde se situacija već znatno poboljšala. Ali nemačka privreda teško može od toga da profitira, jer oko 75 odsto lokalnog izvoza odlazi u EU i SAD.

Od nove vlade se očekuje da štedi

Za 2010. predviđen je rast od 1,2 odsto, koji se bazira na minusu od pet odsto u tekućoj godini, kao i više od četiri miliona nezaposlenih. Scenario koji ne znači ništa dobro za državni budžet. Istraživači očekuju u 2010. i nova zaduživanja od 127 milijardi evra. Time bi deficit mogao da poraste na više od pet odsto privrednog učinka. To znatno sužava prostor za političku akciju iduće vlade, smatra Kaj Karstensen sa Instituta u Minhenu:

„U osnovi treba pozdraviti pokušaje države da građane rastereti poreza. To podstiče rast, stimuliše na traženje posla, a može da snizi i troškove rada i podstakne konkurentnost. Ali sve to mora nekako da se finansira, a ne može preko kreditnog finansiranja. Znači, oni koji traže snižavanje poreza, istovremeno moraju da pokažu kako će da izbalansiraju prekomeran deficit. Jedno bez drugog ne ide, a pomenuti samo jedno ne dovodi do cilja.“

Tako se u jesenjoj analizi od Savezne vlade eksplicitno zahteva da štedi, premda ne odmah. Tek 2011. sa stabilizacijom privrednog rasta, treba početi sa smanjenjem deficita. Ali u jesenjoj ekspertizi privrednih institucija stoji i da postoji mogućnost da se privreda u svetu oporavi mnogo brže nego što se prognozira. Znači ipak postoji nada.

Autorke: Sabine Kinkarc / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković