Nemačka kao Maledivi

Minhenski institut za mikrobiologiju Bundesvera osnovan je za odbranu od egzotičnih zaraza i bioterorističkih napada. Međutim, naučnici iz instituta u zaštitnim odelima i sa maskama na licu redovno po bavarskim šumama skupljaju - domaće krpelje. Krpelji su prenosioci teških bolesti kao što je proletnji meningoencefalitis (FSME) ili borelioza. Paraziti ugrožavaju vojnike Bundesvera tokom boravka u prirodi, ali ne samo njih – svake godine posle ujeda krpelja u Nemačkoj od borelioze oboli 327 hiljada ljudi.

Sve veći rizik

Ove godine, kaže vojni lekar Gerhard Dobler, njegov tim sakupio je za dva sata 350 krpelja, dvostruko više nego prošle godine. Štaviše, analize pokazuju da su ovogodišnji krpelji mnogo više zaraženi virusima nego prošlogodišnji.

U saveznoj zemlji Baden Virtemberg broj obolelih od borelioze udesetostručio se tokom poslednjih deset godina. Sve ukazuje da je razlog promena klime, jer blage i vlažne zime pogoduju razmnožavanju krpelja, kažu naučnici iz „Nacionalne laboratorije za oboljenja od ujeda krpelja“ u Jeni.

Globalno otopljavanje ne pogađa samo polarne medvede ili stanovnike pacifičkih atola, nego i Nemce. Da je promena klime stigla i do Severnog mora ovog leta se nisu uverili samo kupači koji već 22 godine zaredom mogu da se raduju rekordno visokoj temperaturi mora. Čak i na dubini od 40 metara, temperatura vode je danas 13 stepeni – to je za dva stepena više od prosečne temperature tokom prošlog stoleća.

Jata skuša i sardela

U Nemačkom zalivu, gde se more poslednji put zaledilo pre 46 godina, u međuvremenu su se pojavila jata mediteranskih riba – skuša i sardela. Mnogo značajnije vrste za ribarstvo, kao što su bakalar i oslić, koje vole hladniju vodu, istovremeno su se preselile dalje na sever. Od osamdesetih godina odselilo se više od polovine od 60 vrsta riba čije je stanište bio nemački deo Severnog mora.

Naučnici kažu da je prošlogodišnja generacija haringi bila „najslabija u poslednje tri decenije“ - prema svemu sudeći takođe zbog porasta temperature mora. Naime, haringe se hrane planktonom koji čine sićušni račići i alge, ali zbog porasta temperature plankton se više ne pojavljuje na pravom mestu u pravo vreme.

Najgore je što severu Nemačke prete poplave zbog porasta nivoa mora. Taj deo obale je, kako kaže jedan od naučnika, „neka vrsta nemačkih Malediva“. Prema najnovijim procenama nivo mora mogao bi zbog topljenja polarnog leda da poraste za 1,4 metra i razmatra se mogućnost da se visina brana na tom delu obale udvostruči na pet metara.

Maslinjak na Mozelu

Proteklog leta zbog suše u istočnom delu Nemačke nije bila moguća ni plovidba na Odri, slična situacija je i na Elbi. „Periodi niskog vodostaja počinju ranije i traju duže i možemo polako da se opraštamo od plovidbe u letnjim mesecima“, kaže istraživač klime Frank Veksung.

Mnoge rode i ždralovi zimu sada provode na severu Nemačke, umesto na jugu Španije ili u Africi, što je bilo uobičajeno. Proleće, u proseku, počinje pet dana ranije nego pre 20 godina, a klimatske zone pomerile su se stotinak kilometara na sever. Tako su vinogradari na jugu Nemačke počeli da gaje i mediteransku vrstu grožđa kaberne-sovinjon, a jedan nemačko-turski bračni par na obroncima iznad Mozela posadio je na četiri hiljade kvadratnih metara – maslinjak.

Mnoge klasične poljoprivredne kulture kao što su krompir, raž i ječam nestaće iz Nemačke ako prosečna temperatura do 2100. godine, što je verovatno, poraste za dva do tri stepena, smanje se količine padavina tokom leta i opadne plodnost tla za tridesetak procenata. U jednom institutu već se isprobavaju egzotične biljke otporne na sušu kao sorgum.

Produžena faza vegetacije i pojava biljaka kojih do sada nije bilo ugrožavaju i alergičare – na primer, nezadrživo se širi ambrozija, „korov sa ogromnim alergijskim potencijalom“, kako kaže jedan lekar.

Najzad, kao primer šta sve čeka Nemce vredi pomenuti procenu prema kojoj će se u Frajburgu, na jugu Nemačke, do 2100. godine udvostručiti broj dana sa temperaturom preko 30 stepeni Celzijusa, a utrostručiće se broj tropskih noći u kojima je temperatura preko 20 stepeni, piše nedeljnik „Špigel“.

son/nb/sbl