Nemačka – jedini pobednik krize?

Bivši svetski prvak u izvozu još uvek blista zbog suficita trgovinskog bilansa, njegova roba je tražena širom sveta. Njegov privredni rast je stabilan, a tržište rada robusno. Ministar finansija raduje se visokim poreskim prihodima, a na vidiku je konačno i uravnoteženiji budžet.

Ali sve to nije čudno. Slabost evra pojeftinila je nemački izvoz, a nedovoljni bonitet mnogih zemalja koje imaju evro izazvali su pravu navalu na nemačke obveznice. To je dovelo do toga da su, na primer prošle godine, nemački vrednosni papiri sa negativnom kamatom mogli da budu potrošeni. Investitori su čak platili za to da Nemačkoj pozajme svoj novac. A najbolje od svega, kako kažu zagovornici teorije o pobednicima krize, tek dolazi: ako se kriza preživi i zemlje sa juga Evrope oporave, one bi mogle da otplaćuju kredite koje im je Brisel u nevolji odobrio. A Nemačka bi, kao najveći donator, mogla svake godine da se raduje dodatnim prihodima vrednim milijarde.

Ministar finansija može da se raduje

Da li Nemačka zato može da važi za pobednika krize u Evropi? „Delimično da, delimično, ne“, kaže za DW Hajke Džobges, ekonomistkinja na Fakultetu za tehniku i privredu u Berlinu. „Tačno je da Nemačka u poređenju sa drugim zemljama, važi sa sigurnu luku i da se otuda nemačke obveznice rado kupuju. Time su znatno opali povraćaji investicija. U tom smislu berlinski ministar finansija profitira od evro-krize. Računam da ćemo morati da plaćamo još samo trećinu novca, od sume koju smo plaćali pre krize“.

Profesor ekonomije iz Tibingena Joahim Starbaty stvari vidi drugačije. Za njega je navala na nemačke pozajmice posledica odliva kapitala iz kriznih država. Naizgled privredna prednost Nemačke, brzo će, smatra, nestati: „Prilikom odliva kapitala, moramo na drugi način da vratimo novac, na primer u formi kišobrana za spas“.

On smatra i da je pitanje profitiranja od krize, sasvim pogrešno: „Zemlje južne Evrope su živele iznad svojih mogućnosti i to ih sad sustiže. Banke i preduzeća su prezaduženi. Ljudi su trošili previše novca, države su trošile previše novca. Sada to moraju da vrate.“

Biće bolje, jer bolje biti mora

Ekonomistkinja Džobges ukazuje da će najveća dobit Nemačke biti prevazilaženje kirze: „Kada zemlje budu vratile novac za spas evra, na kraju ćemo mi imati veliku dobit.“

Kritičar evra Starbati se ne slaže sa tim: „To je kao da se nadamo nemogućem. Ne očekujem da se evropski kandidati za bankrot oporave u dogledno vreme.“

Više koristi nego štete

Hajke Džobges navodi još jedan razlog zbog čega je Nemačka tako dobro podnela krizu: Slabost država pred bankrotom, dovela je do slabljenja zajedničke valute. Evro je malo izgubio na vrednosti u odnosu na dolar. To ide u prilog Nemačkoj. Da je evro bio jači, poskupeo bi izvoz, što bi opteretilo nemačku privredu koja zavisi od izvoza, kaže Džobges. A bez evra, kaže Džobges, Nemeci bi jako patili usled krize u Evropi: „Da Nemačka još uvek ima marku, ona bi ojačala i tada bismo vrlo teško mogli da izvozimo“.

Joahim Starbati smatra da to nije validan argument: „Dolar je nekada vredeo 4,20 nemačkih maraka, a 1995, samo 1,35 maraka. Jačanje nije samo po sebi nešto negativno, jer time se povećava kupovna moć domaće radne snage. To bi s druge strane podstaklo privredu u Nemačkoj, od jačanja valute ima više koristi nego štete.“

Autori: Dirk Kaufman / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković