Nemačka da razmisli o napuštanju evra?

Ono što su mnogi najpre videli kao veliki plan zaštitnika valute, postepeno se pretvara u fijasko, jer najava novih mera očigledno nije usaglašena u Savetu Evropske centralne banke (ECB). Takođe i način na koji je Dragi svoju odluku izveo na put je potpuno neozbiljan – na jednoj investitorskoj konferenciji u Londonu, na kojoj je sve vrvelo od špekulanata koji računaju sa krahom evra. Dragi je na tom mestu usput najavio da će evro biti spasen. Pogrešno mesto. Pogrešna publika. Pogrešna poruka. Berza je slavila. Ali tim merama - koje bi na svojim leđima trebalo da nose poreski obveznici – mesto je na sastanku ECB, kao i na konferenciji za štampu posle sastanka, a ne u senci „lavljeg brloga“.

ECB berzi nudi mašinu za štampanje novca

Šta najave Dragija konkretno predviđaju nije poznato. Verovatno u velikom stilu želi da najavi kupovinu državnih obveznica južnoevropskih zemalja, pre svega Španije i Italije.

Druga mera bi mogla da bude, da se Evropskom stabilizacionom mehanizmu (ESM) dodeli bankarska licenca. Na taj način bi ESM neograničeno snabdevala Evropska centralna banka. Pod znakom navoda obe ideje znače da ECB razmišlja o dodatnom štampanju novca. Ili drugim rečima: ECB na raspolaganje ustupa mašine za štampanje novca, kojim na parketu berze svako može da se posluži.

Dragijev plan krši EU sporazume

Plan je očigledan prestup protiv sporazuma iz Mastrihta. Smisao ECB nije da finansira države. To je u dokumentu jasno navedeno. Nemačka savezna banka se zato u diplomatskoj formi, ali veoma energično izjasnila protiv takve politike. Nemačka savezna banka je međutim u savetu ECB izolovana.

Svojim najavama Dragi sprovodi još jedan zaokret u politici ECB. Istina je pritom da je sa kupovinom državnih obveznica započeo njegov prethodnik Žan Klod Triše. Od dolaska Dragija na čelo ECB sporan program je najpre mirovao i on je propagirao strategiju prema kojoj je ECB trebalo da se povuče pred spasavanjem evra. Dragi je više puta apelovao na političare da konačno nešto preduzmu, jer stvarne probleme zaduživanja i saniranja državnog budžeta ECB ionako ne može da reši. To moraju da urade šefovi država i vlada, a mnogi od njih još uvek ne shvataju dramatičnost krize.

ECB sebe vidi kao spasioca evra

Dragi je sada podlegao snažnom pritisku špekulanata i politici zaduženih država južne Evrope. ECB ponovo pravi zaokret i sebe vidi kao glavnog spasioca evra. Ko od građana može da veruje jednoj takvoj instituciji koja stalno menja svoju strategiju? Koliko je ECB verodostojna kada u njoj zemlje poput Nemačke više nemaju šta da kažu? Ali mnogo važnije je: ko može da veruje jednoj banci koja krši sporazume i samo u vidu ima oporavak finansijskog tržišta, a ne građana?

Spasavanje evra bez granica, u koje bi bila uključen ECB zapravo znači da će politika jeftinog novca biti nastavljena svom snagom, a upravo ta politika je krizu i omogućila. Posledice će biti fatalne. Inflacija u evrozoni da sada nije bila velika tema. Trenutno je rast cena čak u opadanju, ali tako bi moglo da ostane samo još neko vreme, jer se ne isključuje mogućnost nove ekonomske krize.

Evropska centralna banka obećava i da će rešiti problem viška likvidnosti. Ali šta će se dogoditi ako joj to ne pođe za rukom? Onda bi moglo da dođe do velikog rasta cena. To bi za pogođene zemlje bilo idealno: preko inflacije se rešiti dugova je oduvek bio najelegantniji način da se jedna zemlja reši problema. Onda račun plaća stanovništvo, čiji novac više ne vredi mnogo.

Kritikovanje Nemačke je apsurdno

Nemačka je sve više na udaru kritika, jer se navodno ne zalaže dovoljno za spas evra i što navodno sprečava sve spasilačke pokušaje. Prebacivanja Berlinu sve glasnije dolaze iz mnogih glavnih gradova Evrope. To je apsurdno.

Nemačka je do sada izdvojila milijarde i milijarde evra za spasilačke pakete, kako bi pomogla državama u krizi. Sada samo posmatra kako se na njenu štetu menja odnos snaga u ECB. Nemačka je izolovana i više se ne pita u donošenju važnih odluka – bilo da je reč o ECB, Međunardnom monetarnom fondu ili Evropskoj komisiji. Ipak, nemački poreski obveznici i dalje moraju da otvaraju svoj novčanik. To na daleke staze ne može da izađe na dobro. Građani neće više hteti da budu deo toga.

Da li je evro vredan visoke spasilačke cene?

Došlo je vreme da se razmisli da li bi Nemačka trebalo da napusti evrozonu. Nema sumnje, nemačka ekonomija ima velike koristi od evra. To je istovremeno projekat od velikog značaja za evropsku ideju i sve prednosti koje postoje: mir i sloboda. Ali, da li je evro vredan visoke cene koju narod za njegov spas mora da plati?

Jasnog odgovora nema, ali o tome treba razmisliti. Posebno zato što su šanse za preživljavanje evrozone u svakom slučaju male. Jer koja monetarna unija može dugoročno da egzistira, kada zavisi od svake novčanice uzavrele mašine za štampanje novca.

Autori: Klaus-Rajner Jakiš (HR) / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon