1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Neko nas posmatra!

EU je nedavno raspisala konkurs za logo RFID-čipa. Ovaj logo trebalo bi da ukaže da se na određenom proizvodu nalazi pomenuti čip. I dok jedni žele da taj logo bude simpatičan, drugi ističu da on ugrožava privatnost.

default

Od novembra 2005, pasoši Evropske unije sa biometrijskim podacima u Nemačkoj sadrže RFID-čipove

RFID-čip je mesto na kome se čuvaju podaci svih vrsta. Ako je zalepljen na poštanski paket, na njemu su učitani osnovni podaci o sadržaju paketa i datum slanja. Ako je na bilo kojoj vrsti robe u prodavnici, sadrži podatke o materijalu, poreklu i ostalim bitnim parametrima te robe.

Naziv RFID-čipa: "identifikacija putem radio-talasa“, ukazuje, međutim, na to da sadržaj čipa može da se očitava bežičnim putem i - na daljinu. Svaki RFID-čip ima svoj broj koji je jedinstven u svetu. To omogućava da se prati svaki pojedinačni predmet. Specijalni skeneri radio-talasima „pronalaze“ čip i „čitaju“ ga, pri čemu je važno samo da se čip nalazi u dometu skenera. Savremeni čitači imaju relativno veliki domet. O njihovim krajnjim mogućnostima se malo zna.

U karticama za metro, ključevima...

Pomenuti čipovi sve češće se ugrađuju i u razne vrste kartica. U londonskom metrou već godinama postoji sistem koji otvara vrata perona svima koji imaju važeću pretplatnu kartu. U kartu je ugrađen RFID-čip, i čim se putnik nađe u dometu skenera ugrađenog u kapiju – kapija se otvara. Dakle, nema kontrolora, kartica uopšte ne mora ni da se vadi iz džepa ili tašne. Ti čipovi ugrađeni su i u ključeve koji automobile otvaraju „na daljinu“ i mnoge druge predmete za svakodnevnu upotrebu.

Ta tehnologija korisna je za firme koje žele da prate kretanje svojih proizvoda po tržištu. To im omogućava da se tom tržištu bolje prilagode. Ali, ona nosi sa sobom i različite opasnosti po privatnu sferu i zaštitu podataka. Praćenje kretanja robe znači i praćenje kretanja ljudi koji tu robu koriste. No, pošto je to dosta zahtevan poduhvat, lobisti državnog i korporativnog nadzora nad građanima odavno su došli na ideju da čipove ugrađuju u razne vrste privatnih kartica i dokumenata. To su bankovne i potrošačke kartice, a u najnovije vreme i - lične isprave.

Tehnologija nije bezbedna

Od novembra 2005, pasoši Evropske unije sa biometrijskim podacima u Nemačkoj sadrže RFID-čipove. Na čipu je između ostalog memorisana digitalna fotografija, rezervisan je i „prostor“ za digitalni otisak prsta. Ova tehnologija nije bezbedna. Nemački Savezni zavod za bezbednost i informacionu tehnologiju još 2005. je objavio studiju koja pokazuje da podatke sa RFID-čipova mogu da očitavaju neovlašćena lica i da ti podaci mogu da se kopiraju.

Pre nekoliko godina, u jednom poznatom diseldorfskom butiku, prodavci su bili iznenađeni pojavom neočekivanih podataka na ekranima svojih računara koji su prenosili podatke sa skenera raspoređenih u radnji. Na ekranima su se, naime, videla imena i prezimena, adrese i školski razredi đaka koji su stajali u radnji. Reč je o prvoj generaciji đaka koja je na korišćenje dobila pretplatne karte za gradski prevoz sa RFID-čipovima. To je užasnulo mnoge koji su se setili kako bi tako lak način skeniranja podataka koristio, recimo, kriminalnim pedofilima u potrazi za žrtvama.

Podaci mogu da se menjaju uz pomoć softvera

Država ugradnju RFID-čipova u lična dokumenta pravda potrebom za boljom zaštitom od terorističke opasnosti. No, stručnjaci odavno upozoravaju da se teroristi i uopšte kriminalci služe pasošima u koje se podaci učitavaju po potrebi. U svetu terorizma najčešće se trguje blanko-pasošima u koje se putem specijalnih softvera ugrađuje željeni identitet. Tako može da se postupi i sa RFID-čipovima.

Još pre tri godine, na jednom kongresu u Blekhedu u SAD, dokazano je da putem specijalnog softvera, nazvanog RFI-Dump, podaci sa RFID-čipova ne samo što mogu da se očitavaju, već i da se menjaju. Odgovarajući program može da se kopira na internetu.

"Svako je – sumnjiv, dok se ne dokaže suprotno“

Jedno od vodećih nemačkih društava za zaštitu podataka i privatne sfere, Foebud iz Bilefelda, upozorava: "Jeste li dobili od svog poslodavca novu karticu za kretanje po firmi? Karticu koju više ne morate da provlačite kroz otvor na ulazu, već je dovoljno da se, ako je imate u džepu, samo primaknete kapiji, i vrata Vam se otvaraju? Jeste li od poslodavca dobili ikakav informator o toj tehnologiji i posledicama njene upotrebe? Jer, jednog dana te posledice bi mogle biti velike: jednog dana, skeneri bi rukovodstvu vaše firme mogli da jave sa kim ste se zadržali u razgovoru pored automata za kafu, da li ste bili u toaletu, pa čak i jeste li tamo oprali ruke. Uostalom, već postoji proizvod po imenu „iHygiene“ koji nadgleda kako službenici koncerna peru ruke u toaletima“

RFID-tehnologija je pravo sredstvo u rukama države nadzora koja ukida staro načelo: „Svako je nevin dok se ne dokaže suprotno“ i uvodi novo za koje se nemački ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble već javno i založio: "Svako je – sumnjiv, dok se ne dokaže suprotno“.

  • Datum 19.08.2008
  • Autor Saša Bojić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F0gm
  • Datum 19.08.2008
  • Autor Saša Bojić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F0gm