Neki novi američki partneri | Politika | DW | 12.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Neki novi američki partneri

Da bi se održao svetski poredak, SAD bi trebalo da se fokusiraju na četiri države, tvrde dva američka trusta mozgova: Brazil, Indija, Indonezija i Turska su „Globalne sving države“.

Izraz „Sving države“ (Swing States) dolazi iz unutrašnjepolitičkog rečnika SAD i odnosi se na one savezne američke države u kojima i demokrate i republikanci imaju jednake šanse za pobedu, i u kojima su izborne kampanje zbog toga veoma intenzivne. Stručnjaci iz dva vašingtonska trusta mozgova (think tank) podigli su taj princip na međunarodni nivo. SAD bi trebalo da intenzivno rade na tome da sa Brazilom, Indijom, Indonezijom i Turskom zajedno uspostave svetski poredak sa institucijama kao što su Ujedinjene nacije i Međunarodni monetarni fond (MMF), kažu Danijel Kliman iz nemačkog Maršalovog fonda (Marshall Fond) i Ričard Fontejn iz Centra za novu američku bezbednost (Center for a New America Security).

Hilari Klinton u Turskoj u junu 2012.

Hilari Klinton u Turskoj u junu 2012.

Zašto baš te četiri zemlje? One ispunjavaju kriterijume koju su postavili stručnjaci: u pitanju su demokratske zemlje, imaju veliku i rastuću ekonomsku moć koja im omogućava da obezbede potrebne finansijske doprinose, a njihova geografska pozicija čini ih centralnim igračima u njihovim regionima ili čak mogu da budu most između više regiona. U skladu sa tom tezom, moguće je da te zemlje daju podršku demokratskom svetskom poretku, sa institucijama kao što su UN, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond.

Ne trpati sve u isti koš

Prema autorima, saradnja može biti ostvarena u pet oblasti: trgovina, finansije, pomorsko pravo, nuklearno razoružanje i ljudska prava. Tvrdi se da su to stubovi koji u međunarodnom svetskom poretku unapređuju „mir, prosperitet i slobodu“. „Ti stubovi su svi podjednako važni“, kaže jedan od autora Danijel M. Kliman, ali te četiri zemlje mogu da pruže različite doprinose tim oblastima, s obzirom na to da imaju različite prednosti i mane. „Za unapređenje ljudskih prava i demokratije postoji više uslova za saradnju sa Indonezijom nego sa drugim zemljama, dok je Indija, na primer, mnogo pogodniji partner u oblasti pomorskog prava“, ocenjuje Kliman.

Brazil je „kočničar“ u oblasti međunarodne slobodne trgovine i takođe je i u nekim drugim oblastima prilično nevoljno prihvatao međunarodne norme – ta zemlja je, na primer, bila protiv vojne intervencije u Siriji. Međutim, Brazil veoma doprinosi finansiranju Svetske banke i MMF-a, a daje, takođe i veliki doprinos bezbednosti mora.

To se pre svega odnosi na brazilsko-tursku inicijativu protiv nuklearnog programa Irana, koja je bila veoma značajna za ovu studiju, pojašnjava za DW Kliman. Brazilsko-turska inicijativa je propala, ali, kaže Kliman, „za mene, kao i za mnoge druge to je bio signal da bi te zemlje mogle da odigraju važnu međunarodnu ulogu – s jedne strane da pomognu pri rešavanju problema, ili da ih otežaju“.

Majkl Rubin, iz konzervativnog američkog instituta „Enterprajz“ (Enterprise) zapanjen je činjenicom da je u tu grupu uključena i Turska. Rubin ukazuje na primer na to da je Turska, uprkos sankcijama Iranu, kupovala iranski gas i naftu. Pošto je bilo zabranjeno da plaćaju u evrima ili dolarima, Turci su plaćali zlatom.

Da li je Turska pravi izbor?

Studija čak preporučuje ulazak Turske u Evropsku uniju. „To bi bio važan doprinos Evrope međunarodnom svetkom poretku“, smatra Danijel Kliman. Ali Majkl Rubin se s tim ne slaže: „Preporuka da Turska uđe u EU je zabrinjavajuća, s obzirom na najnovija istraživanja 'Reportera bez granica' koja pokazuju da u Turskoj ima manje slobode štampe nego u Rusiji“. Istoričar Rubin podseća da je dobio poziv od suda nakon što je kritikovao turskog ministra za evropske poslove. „Onaj ko kaže da je Turska demokratska zemlja, mora to isto onda reći i za Rusiju“, kaže Rubin. O Rusiji se ne govorio kao o „sving državi“ između ostalog i zbog toga.

U razgovoru za DW Rubin ocenjuje da bi međunarodni značaj zemalja mogao brzo da se promeni. Značaj te četiri zemlje samo je trenutna slika, ali primer bi mogli biti i Južna Koreja, Malezija ili Kenija. „Kenija je, zajedno sa Ugandom i drugim afričkim zemljama, odigrala ključnu ulogu u postizanju stabilnosti u Somaliji“, podseća Rubin. To svakako ne znači da SAD moraju sada konstantno da sarađuju sa Kenijom.

Majkl Rubin smatra da u studiji nema mnogo toga novog

Majkl Rubin smatra da u studiji nema mnogo toga novog

Staro vino u novim bocama?

Majkl Rubin nalazi da je pristup „Globalne sving države“ ne baš originalan i ukazuje na tekst iz 1996. Roberta Čejsa, Emili Hil i Pola Kenedija koji je bio objavljen u časopisu „Međunarodni poslovi“ (Foreign Affairs) pod naslovom „Ključne države i strategija SAD (Pivotal States and U.S. Strategy). Tekst je manje detaljan od ovog aktuelnog, ali se zasniva na istoj pretpostavci: Amerika mora da se fokusira na jedan mali broj zemalja uz čiju pomoć bi mogla biti da bude postignuta regionalna i međunarodna stabilnost. Među devet zemalja u studiji iz 1996. nalaze se i Brazil, Turska, Indija i Indonezija.

Takođe predlozi novih studija nisu novi i već su primenjivani, kao na primer u slučaju podrške demokratskim institucijama u pojedinačnim zemljama: „Ovde SAD može pomoći tako što će dodeljivati stipendije za stručnjake iz tih zemalja i omogućiti im da rade (u parlamentu) u SAD i da ono što nauče u SAD primene u svojim zemljama“, naglašava Kliman. „Postavljati SAD kao uzor može izazvati kontra-efekat i raspiriti anti-američke stavove“, odgovara konzervativac Majkl Rubin: „Najbolji način nije uvek američki način!“

Alternativa Kini

Danijel Kliman ne želi da izveštaj bude pogrešno shvaćen kao „tajno suzbijanje Kine“, već kao molba za jačanje međunarodnog poretka, na koje se u najboljem slučaju orijentišu i Kinezi. Ipak, u najgorem slučaju, Kina bi mogla i da se usprotivi.

Sve je to jasno, smatra Majkl Rubin, ali on pre svega sumnja u to da su pomenute zemlje uopšte zainteresovane za saradnju sa SAD i za jačanje međunarodnih institucija. Njegov zaključak: „Izveštaj interesantna intelektualna vežba, ali nisam siguran da bi to funkcionisalo i da bi dovelo do željenih rezultata, ukoliko bi zaista bilo primenjeno.“

Kliman, takođe, ne želi da se SAD isključivo oslone na Brazil, Indiju, Indoneziju i Tursku. Saradnja sa Evropom je od vitalnog značaja za spoljnu politiku. „Evropa ostaje pre svega centralni bedem međunarodnog poretka, budući da Evropa u svih pet navedenih oblasti igra važnu ulogu“

Autori: Kristina Bergman, Vašington / Marina Komad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković