Neke moraju maramu, neke bikini… | RUBRIKE | DW | 11.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Neke moraju maramu, neke bikini…

Na Olimpijskim igrama u Londonu po prvi put u istoriji sve nacije koje učestvuju (204) imale su i žene na popisu takmičara. Da li je onda London dokaz trijumfa ženskih prava? Daleko od toga...

Vojdan Šaherkani je sramota za Saudijsku Arabiju. „Ti ne predstavljaš poniznu muslimansku ženu“, poručio joj je jedan univerzitetski profesor preko Tvitera. Oko 20.000 sportskih reportera koji su doputovali u London jedva da su i registrovali ovu uvredu na račun mlade sportistkinje. Džudistkinja Šaherkani je na sebe navukla bes (ne samo) profesora nastupom na Igrama u Londonu.

Pre nekoliko dana ona je, kao prva saudijska žena u istoriji, nastupila na Olimpijadi. Nastup je bio kratak, trajao je samo 82 sekunde. Izgubila je, ali to je najmanje važno. Sramežljiva 16-godišnja Šaherkani brojnim je novinarima prošaputala par rečenica o ponosu, časti, delovala je nekako prestrašeno, kao da je htela brzo napustiti dvoranu.

Reporteri su dobili „meso“ za dobru priču. Po prvi put u olimpijskoj istoriji, sve zemlje učesnice na Igre su poslale i žene. U Atlanti 1996. čak je 26 timova bilo samo – muško društvo. U Londonu to više nije slučaj, osim Saudijske Arabije, sportistkinje su nominovali i Katar i Brunej. Naval El Mutavakel, marokanska potpredsednica Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) govori o „mirnoj revoluciji“ i tako reklamira olimpijski pokret kao „prosvećen“. Ali, kako stvari uistinu izgledaju?

London 2012 - Judo Wojdan Shaherkani Mojica Melissa

Vojdan Šaherkani izgubila u prvom kolu


Pravi problemi gurnuti pod tepih

Dejvid Mefam, direktor nevladine organizacija Hjuman rajts voč za Veliku Britaniju, tvrdi da su i istorijske epizode na olimpijskim susretima samo relativne. „Borba Vojdan Šahrekani bila je samo skromni korak“, tvrdi on i podseća da žene u Saudijskoj Arabiji nemaju gotovo nikakva prava. Ne smeju da se bave sportom, mnoge žene tamo pate od dijebetisa ili su gojazne. Kad žele putovati ili otići lekaru, žene u Saudijskoj Arabiji moraju dobiti dozvolu muških članova porodice.

Na Olimpijskim igrama u Londonu je učestvovala i druga saudijska sportistkinja. Sara Atar (naslovna fotografija) je atletičarka, učestvovala je u trci na 800 metara. Ova 19-godišnjakinja je odrasla u Kaliforniji. Na internetu postoji mnogo njenih slika na kojima ne nosi maramu na glavi. Ali, Saudijski olimpijski odbor od svojih je sportistkinja zatražio da se u Londonu „ponašaju u skladu s islamom“. A to znači s maramom na glavi i u pratnji muškaraca.

Atar i Šaherkani nisu se za Olimpijadu uspele kvalifikovati na sportskim borilištima, one su dobile „posebnu dozvolu nastupa“ od strane MOK-a. I zbog tog poteza, MOK se predstavlja kao veliki borac za ljudska prava. U stvarnosti se iza stvaranja kulta ličnosti oko dve sportistkinje iz vida gube stvarni problemi: obrazovanje žena, briga za žene i – ženska seksualnost, opominje Dejvid Mefam.

Od Kubertena do boksa za žene

Na rang-listi slobode medija, koju Reporteri bez granica objavljuju svake godine, Saudijska Arabija se nalazi na 158. mestu od ukupno 179 ocenjenih država. Žene tamo ionako neće puno toga saznati o nastupima svojih olimpijki, koje će i ubuduće nastaviti da žive u inostranstvu.

Olympia 2012 London Boxen Frauen Tunesien Indien

A Kuberten je mislio da sport menja devojački lik...


Još u antičkim vremenima je ženama bilo zabranjeno da posećuju sportskih borilišta. I Pjer de Kuberten, utemeljitelj moderne Olimpijade, žene nije video kao deo igara, podseća istoričarka Juta Braun iz Berlina: „Kuberten je mislio da će telesni napori iskriviti devojački lik!"

U Londonu je na zvaničnom programu čak i boks za žene. Na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju za dve godine će one skakati i sa skijaških skakaonica. Po prvi put u istoriji. „Olimpijada za devojke“, naslovljava britanski „Obzerver“.

Ali, šta se zaista menja?

Tim Vudhaus se pita šta će to trajno doneti ženama. On radi u fondaciji Ženski sport i fitnes: „Dve sedmice olimpijskih igara ne mogu uticati na ravnopravnost žena i muškaraca. Ali mogu smanjiti distancu među polovima“, dodaje on. Zvanični podaci pokazuju da je teško motivisati devojčice da se bave amaterskim sportom, a činjenica je i da samo mali deo novca sponzora odlazi u finansiranje „ženskog“ sporta, priča Vudhaus.

Žena ne manjka samo na sportskim terenima. Manjak vlada i tamo gde se donose odluke. „To je nezdravo za demokratiju i ima učinka na način razmišljanja celog društva“, upozorava aktivistkinja za ženska prava Priti Sandaram: „U britanskoj vladi ima više milionera nego žena, a u nacionalnom parlamentu je tek svaki peti član – žena!“

Strah od gubitka sponzora

Teško je pronaći olimpijsku učesnicu koja bi javno progovorila o muškoj dominaciji, prevelik je strah od gubitka i ono malo sponzora koje imaju. Nemački magazin Štern tvrdi da su među 100 sportista koji najbolje zarađuju na Zemlji samo dve žene. U medijima se puno izveštava o sportu, ali udeo ženskih sportova u ukupnom vremenu emitovanja iznosi samo 15 odsto, to je istražila Sportska visoka škola u Kelnu.

Kako povećati medijski prostor? Zvaničnici u odbojci na plaži došli su na jednu, ne baš originalnu ideju: oni su propisali da sportistkinje na takmičenjima moraju nositi praktično bikini, a propisano je čak i koliko široke moraju biti gaćice. Alternativno one mogu obući i (!) mini-suknju.

Olympia 2012 London Beachvolleyball USA Gold

Mogu da biraju gde će da smečuju, ali ne i šta će da obuku


MOK se trudi da poruči javnosti da Olimpijada „ruši“ granice među polovima. Snimke saudijske džudistkinje ćemo na kraju 2012. sigurno videti u TV-pregledu godine. Ali tamo nećemo videti iranske fudbalerke. One nisu uspele da se kvalifikuju za London. I to zato što im FIFA (Svetska fudbalska federacija) nije dozvolila da u utakmicama nose marame.

Predsednik MOK-a Žak Rog neprestano ponavlja priče o „ženskoj Olimpijadi“. Nedavno su u MOK ušle dve žene kao nove članice. U Komitetu trenutno brojimo ukupno 22 žene. Muškaraca je tamo otprilike pet puta više!

Autori: Roni Blaške / Srećko Matić
Odg. urednik: Nemanja Rujević