"Neka te sahrane tamo gde si umro"
7. april 2008.
Petak u podne. Čovek sede kose recituje tiho sure iz korana. Sunce sija na grobu njegove majke koja je pre godinu dana sahranjena na groblju Kolumbija Dam u Berlinu. Ismail Maroufi je jedan od malobrojnih Muslimana koji žive u Nemačkoj a odlučio je da članove svoje porodice tu i sahrani. Nevažeće pravilo za Muslimane je da se pokojni član porodice pokopava u zemlji porekla.
«Da sam je sahranio u Avganistanu, tada ne bi smo mogli da budemo u prilici da odemo na grob i čitamo stihove iz korana. Ovde je to moguće.»
"Neka te sahrane tamo gde si umro"
Iako Koran vernicima na pitanje o mestu sahrane daje jasan odgovor koji glasi: «Neka te sahrane tamo gde sui umro.» toga se pridržava mali broj vernika. 70 osto Muslimana koji žive u Nemačkoj u slučaju smrti člana porodice odlučuje se za sahranu u bivšoj domovini. Ako se baci pogled na islamska groblja u Nemčkoj, vidi se da su umrli retko stariji od 50 godina. U Nemačkoj su uglavnom sahranjeni članovi porodica druge ili treće generacije migranata.
Gastarbajeteri se u domovinu vraćaju u kovčezima
Volkan Ćoskun, direktor najvećeg pogrebnog zavoda u Berlinu i Brandemburgu i direktor muslimanskog odeljenja Nemačke, ima višegodišnje iskustvo:«Ovde su ljudi došli pre četrdeset, pedeset godina.Sasvim mladi ljudi, uglavnom stari 18 ili 19 godina nameravali su da rade par godina, a zatim da se vrate u svoju domovinu ili selo i tamo izgrade kuću ili kupe komad zemlje. Mi svi znamo da je migraciona politika propalla i da su gotovo svi ovde ostali. Ljudi koji nisu uspeli da se za života vrate u domovinu, tamo stižu u kovčezima.»
Kao novinar i tumač Čoskun koji je rodjen u Turskoj, u sklopu svog rada pri organizacijama za pomoć ima stalne kontakte sa migrantima. On se redovno suočava sa problemima sahrane prema islamskim običajima i prenošenju tela pokojnika koje vrše nemačke pogrebne firme. Čoskun je 1994 osnovao islamsko odeljenje u okviru nemačkog pogrebnog zavoda Ahorn Grinsen, i nazvao ga «Drugo proleće.»On se orijentisao prema osnovnim pravilima islamske sahrane na osnovu tradicije preuzete iz Korana. Na primer da se tela Muslimana povijaju u lanenu tkaninu i moraju biti sahranjena u roku od 24 stata. Prema nemačkom zakonu rok je 48 sati.
Ono što je pre nekoliko godina u Nemačkoj još bilo nezamislivo, sada je moguće u više nemačkih saveznih pokrajina. U medjuvremenu se samo u Berlinu godišnje obavi 150 sahrana.