Neka odluči narod na referendumu | Evropa | DW | 21.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Neka odluči narod na referendumu

Narod bi trebalo da ima veći uticaj na donošenje odluka. Redovnim referendumima građani bi se direktno uključili u politiku. Međutim, referendumi nose da sobom i opasnosti.

Nemačka je prvenstveno predstavnička demokratija. Ili, jednostavnije rečeno, u određenim vremenskim razmacima, građani biraju svoje predstavnike, koji onda samostalno i po svojoj savesti glasaju o zakonima. Dakle, narod vlada indirektno. U svim saveznim nemačkim pokrajinama, postoji mogućnost referenduma, ali se oni ipak veoma retko raspisuju. Na saveznom nivou referendumi do sada, po zakonu, nisu bili mogući.

Mihael Efler iz organizacije „Više demokratije“ koja se zalaže za referendume

Mihael Efler iz organizacije „Više demokratije“ koja se zalaže za referendume

„Više demokratije“ je udruženje koje lobira za više direktne demokratije u Nemačkoj i u kojem kažu da za većinu građana izbori više nisu dovoljni kako bi mogli da izraze svoje političke preferencije. Jer, glasanje za neku partiju na izborima ne znači da se čovek slaže sa njenim stavovima po svim pitanjima. Potrebna je mogućnost korekcije i to na saveznom nivou, smatraju u tom udruženju.

Sličan stav imaju Socijaldemokrate, ali i Hrišćansko socijalna unija (CSU) iz Bavarske. CSU želi referendume onda „kada se radi o finansijama na relaciji Nemačka-EU“, a Socijaldemokrate žele da građani imaju pravo da odlučuju o zakonima koji su već doneseni, ako se za to skupi milion potpisa. Hrišćansko demokratska unija (CDU) Angele Merkel do sada je bila protiv referenduma.

Građani sve nezadovoljniji strankama

Referendumi mogu da ojačaju demokratsku svest u zemlji. „Građani u predstavničkim demokratijama su sve nezadovoljniji. Oni žele drugačije mogućnosti participacije“, kaže Frank Deker, politikolog sa univerziteta u Bonu. „Postoje naučni dokazi da su građani zadovoljniji političkim sistemom ako imaju mogućnost da donose odluke na referendumu“, dodaje Deker.

Prof. dr Frank Deker ukazuje i na „drugu stranu“ referenduma

Prof. dr Frank Deker ukazuje i na „drugu stranu“ referenduma

Kalifornija – „industrija referenduma“

Frank Deker ukazuje, međutim, i na negativne primere direktne demokratije. Jedan od njih je Kalifornija, u kojoj postoji prava „industrija referenduma“, nastala zbog organizacija koje uspešno vode kampanje za određene interese. Zbog toga odluke koje se donose na tim referendumima više nisu reprezentativne, već isključivo u interesu „dobro organizovanih političkih manjina“, kaže Deker.

Direktna demokratija podrazumeva da se građini intenzivno upoznaju sa temom, odnosno posledicama zakona o kojem donose odluku – dakle da izdvoje vreme za to, pored posla, porodice i svakodnevnog stresa. U udruženju „Više demokratije“ kažu da su građani u stanju da se nose sa tom odgovornošću. Ipak, Frank Deker sa univerziteta u Bonu nije za referendume na saveznom nivou: „Direktna demokratija ima više smisla na nižim nivoima“.

Autorke: Ana Peters / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković