Neka o nadzoru odlučuje javnost

Edvard Snouden više ne želi da nadzire građane bez njihovog znanja. Kaže da u tajnim službama, među kolegama koji slažu podatke o komunikaciji građana u svoje elektronske fioke, ima mnogo ljudi kod kojih se prag savesti spustio do puke špijunske rutine. Osećajući da to ne sme da bude tako, Snouden je „prozviždao“ i izneo čvrsto uverenje: „Nismo mi ti koji treba da odlučujemo o tome, već javnost treba da odluči da li su ovi programi za nadzor ispravni ili pogrešni. Moje je da se pobrinem za autentičnost podataka, i da kažem: ovo je istina, a Vi odlučite da li ovo treba da se radi…“

Svako može biti instrumentalizovan

Udruženja za zaštitu podataka već odavno upozoravaju da elektronski nadzor građana ima razmere koje ne možemo ni da naslutimo. Mnogi su zadovoljni objašnjenjima da je nadzor veoma bitan oslonac u borbi protiv terorizma, a najpogubniji vid pristajanja na život bez privatne sfere sadržana je u logici tipa: „Neka nadziru, ja nemam šta da krijem“. Edvard Snouden kaže da „čak i kada ne radite ništa pogrešno, posmatraju Vas i snimaju Vas. Sistemi imaju sve veće kapacitete. Nije potrebno da učinite nešto loše. Dovoljno je da nekome postanete sumnjivi, čak i zbog pogrešnog telefonskog poziva, i onda mogu da slede vaše aktivnosti unazad kroz vreme, da proprate svaku odluku koju ste doneli, svaki razgovor koji ste imali sa nekim. Da iz toga izvuku sumnju i svakoga ko je nevin pretvore u prestupnika“

Šefu tajne službe je slomljeno srce

Bela kuća zasad ćuti o Snoudenu, ali lako je pretpostaviti da će biti proglašen za veleizdajnika nacionalnih interesa. Ima i ko ne ćuti, recimo, direktor Američke nacionalne obaveštajne službe Džems Klaper koji je za televiziju NBC rekao: „Srce mi se cepa, bukvalno, zbog ovoga, našim obaveštajnim sposobnostima.“ Edvard Snouden traži transparentnost – javnost treba da zna, javnost treba da odlučuje. Za Džemsa Klapera to je pravi užas: „Transparentnost je mač sa dve oštrice. Naši neprijatelji profitiraju od naše transparentnosti. Dok mi ovde pričamo oni idu u školu i uče kako mi radimo“.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković