Nejednakost - loša za privredu? | Politika | DW | 16.04.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Međunarodni monetarni fond

Nejednakost - loša za privredu?

Jaz između bogatih i siromašnih se u mnogim zemljama povećava. Ekonomisti već neko vreme istražuju posledice te pojave - pa tako i stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda čije proležno zasedanje je upravo počelo.

Ekonomisti ne važe za ljude pune empatije. Njihov pogled je uperen u brojke a ne u ljudske sudbine. Većina njih zato nema problem sa nejednakošću kada je reč o prihodima i imetku. Naprotiv: ljudi više i teže rade kada hoće da poboljšaju svoju situaciju. Preraspodela dobara, nasuprot tome, previše košta i smanjuje motivaciju – tako glasi njihov argument.

No, od pre nekoliko godina primećuje se promena stava. Upravo je Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je često na meti optužbi da povećava nejednakost, upozorio na loše posledice nejednakosti. Industrijski klub OECD to vidi slično. Ono što je posebno jeste da njihovi argumenti nisu politički već - ekonomski.

Kočnica rasta

„Kada nejednakost primanja poraste, privredni rast pada", piše u studiji OECD. MMF je došao do sličnog zaključka. „Kada udeo najbogatijih 20 procenata stanovništva u dohotku poraste, privredni rast srednjoročno pada", zaključuje se u studiji MMF.

Istraživači OECD prenose da je rast u poslednjih 25 godina smanjen za 8,5 procenata bruto-društvenog proizvoda. Gubitak je u Nemačkoj, kako prenosi berlinski istraživački institut DIW, iznosio 40 milijardi evra godišnje.

Zagovornici preraspodele dobara su se ponadali da će se nešto promeniti. Konačno postoji dokaz da bobra protiv nejednakosti nije samo moralna i politička zapovest, već je i ekonomski opravdana.

Suviše lepo da bi bilo istinito

„Kada bi to bilo tako, onda bi svi razumni ljudi bili za preraspodelu", kaže Holger Štihnot, rukovodilac grupe Međunarodne analize preraspodele u Centru za Evropsko ekonomsko istraživanje (ZEW) u Manhajmu. „To bi bilo suviše lepo da bi bilo istinito".

Jer, stručnjaci su odmah počeli da kritikuju izveštaj, metodiku studija, podatke kao i vreme uzeto u obzir u istraživanju. „Naposletku, nije jasno da li postoji pozitivna, negativna, ili bilo kakva veza" između nejednakosti i privrednog rasta, kaže Štihnot.

Nema veze koja bi mogla da se tumači kao kauzalna – „to je dilema društvenih nauka", kaže Štihnot.

No, debata ni izdaleka nija završena. Stručnjaci IWF su malo precizirali svoje rezultate, predstavili ranije rezultate i pokušali da odrede tačku na kojoj nejednakost počinje negativno da se odražava na rast.

Nejednakost se povećava

Neke nalaze ne poriče nijedan ekonomista. Na primer, da porodice sa manjim primanjima manje investiraju u obrazovanje – i tako imaju još manje šanse na tržištu rada kojem su potrebni kvalifikovani radnici.

Nema sumnje ni da se nejednakost povećala u većini zemalja. Za MMF je to „jedan od najvećih izazova našeg vremena." OECD podseća da u njenih 35 zemalja-članica jaz između bogatih i siromašnih nije bio ovako veliki u poslednjih 30 godina."

Razvoj u svetu je sličan. „Nejednakost kada je reč o dohotku je u svim svetskim regionima porasla", piše u Svetskom izveštaju o nejednakosti na kojem je između ostalog radio francuski ekonomista Tomas Piketi.

Nejednakost je ostala „stabilna" samo tamo gde je „ekstremno visoka", na Bliskom istoku, u supsaharskoj Africi i u Brazilu.

Infografik Niedergang der Staatsvermögen ENG

Državna svojina se smanjuje

Znači li to da nema nade? Da su bogati sve bogatiji a siromašni sve siromašniji? - Ne, kaže istraživač Štihnot. „Globalno se stanje u poslednjih 30 godina poboljšalo u zemljama koje su ranije bile vrlo siromašne". Oni koji su najviše profitirali od razvoja situacije su oni sasvim bogati, te srednji sloj u Kini i ostalim zemljama Azije".

U Kini i Indiji je razlika između siromašnih i bogatih ogromna. I pored toga, razlika u primanjima između tih zemalja i SAD ili Evrope se smanjila. Globalno gledano, nejednakost se smanjila.

Manje nejednako

To pokazuje i indeks Gini koji nejednakost predstavlja kao brojnu vrednost. On se nalazi na skali između brojeva nula (svi imaju podjednako mnogo) i 100 (jedan ima sve). Globalno gledano, on je nedavno iznosio 65, što je jasno poboljšanje – kako prenosi studija Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju. To je posledica privrednog rasta mnogih zemalja koje su nekada bile siromašne, pre svega u Aziji. Do 2035. godine bi globalna nejednakost mogla dalje da se smanjuje – naučnici ocenjuju da će indeks na skali od 0 do 100 da se smanji sa 65 na 61.

No, čak i tada će globalni indeks Gini još uvek biti bitno veći od onog u pojedinačnim zemljama kao što su Nemačka (29), SAD (39) ili Kina (47). Svet kao celina je nepravedniji od država.

Potraga za zaštitom

I čak i kada se globalna nejednakost smanji – „to je samo slaba uteha za one koji nemaju ništa od toga", kaže Štihnot. U takve spadaju i radnici sa malim zaradama u Evropi i SAD. Globalno gledano, moguće je da oni jesu bogati, no njihove plate nisu porasle, kako to pokazuje Svetski izveštaj o nejednakosti. Druge studije pokazuju čak da se plate smanjuju.

Globalno ujednačavanje uz istovremen porast nejednakosti u okviru zemalja – i to je moguće objašnjenje za jačanje populizma, nacionalizma i protekcionizma. „Građani bi mogli da izgube poverenje u institucije, i to podriva društvenu koheziju i veru u budućnost", pišu istraživači MMF.

Prazne državne kase

Pitanje je da li vlade mogu da se nekako suprotstave tom trendu. Jer, u budžetu često za to nema sredstava.

Gotovo sve zemlje su 80-ih godina privatizovale velike delove svog državnog poseda. „Zemlje su postale bogatije, ali vlade su siromašnije", piše u izveštaju o svetskoj nejednakosti. uz dodatak do to smanjuje manevarski prostor u borbi protiv nejednakosti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android