Neizvesni izbori u Ukrajini | Politika | DW | 19.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Neizvesni izbori u Ukrajini

Oko 36 miliona Ukrajinaca ima pravo glasa na predsedničkim izborima koji se održavaju 25. maja. Kritičari strahuju da bi biračima na istoku te zemlje moglo da bude onemogućeno da daju svoj glas.

Kada se 25. maja budu održavali predsednički izbori u Ukrajini, na licu mesta biće i Barbara Vajler, političarka iz redova nemačkih socijaldemokrata. „Posmatraćemo šta će se dešavati na biračkim mestima, da li ima nedozvoljene reklame za pojedine kandidate ili nereda“, kaže ona. „Pregledaćemo biračka mesta, glasačke kutije, glasačke spiskove“, kaže ta političarka koja je ujedno i član posmatračke misije Evropskog parlamenta. Misiju čine ona i još šest njenih kolega poslanika. Oni žele da se uvere da izbori protiču u redu – ukoliko uopšte budu održani.

Samo nekoliko dana uoči izbora još uvek je neizvesno da li će svima biti dozvoljeno da izađu na birališta. Izborna komisija u Kijevu žali se na velike probleme na istoku Ukrajine, gde traju sporadični okršaji. Zbog sukoba vladinih trupa i proruskih separatista, na mnogim mestima pripreme za izbore nisu ni počele. Pod sadašnjim okolnostima, glasanje neće biti moguće u regionima Donjecka i Luganska. Oko dva miliona ljudi neće moći da dâ svoj glas ukoliko ne bude odlučne intervencije snaga bezbednosti. Tako barem glase upozorenja koja stižu iz Ukrajine.

Barbara Weiler Europaabgeordnete Wahlbeobachterin Ukraine

Barbara Vajler (SPD) pratiće izbore u Ukrajini kao deo posmatračkog tima Evropskog parlamenta

Prepreke za posmatrače

„Ukoliko se tokom ove nedelje na istoku Ukrajine ništa ne promeni, onda ne možemo da garantujemo da će izbori u celoj toj zemlji biti demokratski, što bi trebalo da budu“, kaže Vajler.

Ometanje toka izbora uočava se i prilikom rada posmatrača. Oni se suočavaju sa preprekama u svom radu. Putovanja na istok Ukrajine su otkazana. Odustalo se i od puta ka Odesi, gradu na jugu zemlje koji je nedavno dospeo na naslovne stranice medija jer je u okršajima i velikom požaru izginulo 48 ljudi. „Nadam se da će posmatračima OEBS-a biti omogućeno da posete istok Ukrajine. Neće biti dobro ako se to ne desi“, zaključuje Vajler.

Osim posmatrača Evropskog parlamenta, u Ukrajini se nalaze i stalni, ali i dodatni tim OEBS-a, kao i posmatrači koje su poslali parlamenti pojedinih država ili Saveta Evrope.

Bezuspešne akcije diplomata

Nema uspeha ni na diplomatskom planu. I drugi krug pregovora o krizi okončan je bez velikog napretka. Premijer Arsenij Jacenjuk, nemački diplomata Volfgang Išinger, dva bivša ukrajinska premijera i predstavnici sa istoka te zemlje su u subotu (17.5.) uveče bezuspešno pregovarali u Harkovu. Predstavnici separatista nisu pozvani na pregovore. Taj „okrugli sto“ ipak je bio nešto otvoreniji nego oni koji su organizovani ranije, kaže bivši predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk ukazujući na činjenicu da su pozvani i predstavnici regiona sa istoka te zemlje. Jacenjuk se na tim razgovorima založio za „zaštitu ruskog jezika“ i „decentralizaciju vlasti“.

Ukraine Runder Tisch Friedensgespräche 17.5.2014

Ni drugi krug razgovora nije urodio plodom

Za Gabrijelu Bauman iz predstavništva nemačke fondacije „Konrad Adenauer“ u Kijevu ti razgovori ipak predstavljaju važan korak napred: „Oni nisu donijeli rezultate koji bi odmah vodili ka poboljšanju situacije, ali to je početak ili nastavak dijaloga između različitih političkih snaga i suočavanje različitih političkih zahteva“, smatra ona.

U ovom trenutku teško je proceniti da li bi ovaj krug pregovora mogao da ima uticaja na tok izbora. U međuvremenu, neki nemački političari, među njima i ministar za privredu Zigmar Gabrijel, govore o mogućnosti da se u slučaju neuspeha izbora uvedu nove sankcije Rusiji.

Izbori važeći i kod slabijeg odziva birača u pojedinim regionima

Bez obzira na prisutni pesimizam, u glavnom gradu Kijevu ima i onih koji razmišljaju drugačije. „Ovde se u osnovi smatra da će se predsednički izbori održati“, kaže Bauman. Većina želi da se oni održe. Ankete pokazuju da tačno osamdeset odsto građana ima nameru da izađe na glasanje. „Važno je da se izbori održe kako bi država konačno dobila legitimnog predsednika“, navodi šefica kancelarije fondacije „Konrad Adenauer“ u Kijevu.

Ukoliko više miliona birača na istoku Ukrajine bude sprečeno da glasa, to ne znači da će izbori biti nevažeći. Po novom zakonu izbori su legitimni čak i ako izlaznost birača u pojedinim regionima ne bude visoka.

Barbara Vajler se ipak ubraja u one koji s dozom pesimizma gledaju na stvari: „Ako sredinom naredne sedmice kriza dodatno eskalira, onda je moguće da će i izbori biti otkazani.“ U tom slučaju bio bi sprečen važan korak u pravcu mira u Ukrajini.