Negiranje zločina znači njegov nastavak | Izbor iz štampe | DW | 25.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Negiranje zločina znači njegov nastavak

Turski premijer Erdogan, po prvi put je (u ime svog naroda) izrazio žaljenje zbog masakra nad Jermenima u vreme Otomanskog carstva. Međutim, za Jerevan to nije dovoljno, traži se izvinjenje za genocid.

Jermenija odbacuje pokušaj premijera Turske, Tajipa Redžepa Erdogana da svojim saučešćem (na mala vrata provuče) važno istorijsko pitanje. Ankara se i dalje drži politike potpunog negiranja genocida nad Jermenima, poručio je jermenski predsednik Serš Sarkisjan. Negiranje zločina znači njegov nastavak. Samo jasno priznanje i osuda genocida, može da spreči njegovo ponavljanje, ocena je vlade u Jerevanu.

Nasuprot tome, jermenska patrijaršija u Turskoj pozdravlja izjavu premijera Erdogana, u kojoj je proterivanje Jermena, okarakterisano kao „nehumana posledica“. Po prvi put se jedan turski zvaničnik, barem delimično, udaljio od negiranja zločina, zbog čega jermenska patrijaršija pozdravlja „novu stranicu u tursko-jermenskim odnosima“.

Desničari negoduju

Zahtevima za zvanično i jasno izvinjenje, pridružila se i kurdska partija BDP. Otvoreno suočavanje sa sopstvenom istorijom, garancija je da se ne ponovi nešto slično. Istovremeno, turski nacionalisti, pre svega desničarska MHP, negoduje zbog Erdoganove izjave, ocenivši da je ona protivna državnim interesima i ističući kako "genocida nije bilo.“

Türkei Erdogan Portrait

Premijer Turska Redžep Tajip Erdogan

Zidojče cajtung se osvrće na reakcije međunarodnih zvaničnika, a posebno na zahtev američkog predsednika, Baraka Obame za „preciznijim priznanjem onoga što se dogodilo“. On se pri tome nije direktno obratio turskim saveznicima (u NATO), a nije upotrebio ni termin „genocid“. Ipak, izjava turskog premijera u Vašingtonu je shvaćena kao nagoveštaj normalizacije odnosa između Jermenije i Turske.

Obama i Oland o „prvim signalima“

Franucski predsednik Fransoa Oland pozdravio je prvo, umerenije izjašnjavanje Erdogana o zločinima nad Jermenima. „To su bile reči, koje se moraju saslušati, ali to nije dovoljno“, poručio je Oland iz Pariza, najavljujući svog odlazak u Jerevan na obeležavanje stogodišnice genocida, prenosi Zidojče cajtung i podseća, da je pitanje priznavanja tih zločina, podjednako važno i za Francusku, jer je u njoj svojevremeno utočište našao veliki broj Jermena.

Zaštitnici ljudskih prava aktivni u brojnim nevladinim organizacijama u Istanbulu, započeli su u četvrtak, 24. aprila, obeležavanje početka velikog masakra od pre 99 godina. Na taj dan 1915, sa železničke stanice Hajdarpaša, deportovana je, a kasnije i ubijena prva grupa Jermena. Turska negoduje zbog termina „genocid“, zbog čega kažnjava čak i sopstvene građane, koji ne veruju u zvaničnu verziju tumačenja istorijskih događaja.

Prvi korak u priznavanju zločina?

Jerevanu Erdoganova izjava od srede, 23. aprila, povodom obeležavanja početka genocida nad Jermenima, nije dovoljna, primećuje Franfurter algemajne cajtung. Ipak, reči aktuelnog premijera Turske, prve su u istoriji jermensko-turskih odnosa, koje nagoveštavaju udaljavanje od čvrstog stava da genocida nije bilo. Nijedan turski zvaničnik pre Erdogana, nije izrazio saosećanje zbog patnji jermenskog naroda tokom Prvog svetskog rata.

Razumevanje je, za sada, pokazala jedino crkva, jer Ankara time nagoveštava otvaranje novog poglavlja u odnosima sa Jerevanom. Istovremeno, turska vlada sa velikim interesovanjem iščekuje reakcije suseda. Šef turske diplomatije, Davutoglu je još uoči izjave jermenskog predsednika, nagovestio veliko interesovanje Turske za reakcije iz Jerevana. On je pored ostalog istakao da će nakon zvanične reakcije, Ankara razmotriti dalje korake.

Saosećanje i za Kurde?

Nemački magazin Fokus postavlja pitanje koliko je Erdogan iskren u svom nedorečenom saučešću i podseća na mukotrpan proces pomirenja sa Jermenijom sa svim usponima i padovima. „Od kako je na funkciji presednika turske vlade (2003), Erdogan je gotovo uvek ulagao napore u pomirenje Turaka i Jermena“, tvrdi Udo Štajnbah, šef Centra za Bliski istok i Severnu Ameriku u Berlinu. „Jermensko pitanje se u Turskoj dugo provlači. Ne treba zaboraviti da je predsednik Gul, 2008. godine otišao u Jerevan, kako bi prisustvovao fudbalskoj utakmici.“

Godine 2009, ove dve zemlje su potpisale tzv. Sporazum o pomirenju, ali je taj proces ubrzo blokirao Azerbejdžan, podseća Fokus. „Ono što je Erdogan u međuvremenu izjavio, veoma je važan korak. Jer ta izjava zapravo ima istorijski kontekst pada Otomanskog carstva“, ističe Štajnbah. Time je Erdogan nagovestio žaljenje ne samo zbog jermenskih, već i kurdskih žrtava.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković