1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nedoumice o ratnim zločinima u Hrvatskoj

Da li je u Hrvatskoj bilo procesuiranja ratnih zločina u vreme Domovinskog rata? Hrvatsko državno tužilaštvo tvrdi da ih je bilo i te kako, dok Helsinški odbor uzvraća kako niko za zločine nije odgovarao.

default

Knin nakon Oluje

Polemika se povela nakon haške presude generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku i izjave jednog danskog vojnika, kako je pre 16 godina u Dvoru na Uni počinjen zločin nad civilnim stanovništvom.

U analizama presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču od 24, odnosno 18 godina zatvora kao jedan od argumenata za tako visoke kazne, proteklih dana se navodilo kako bi one verovatno bile manje da je hrvatsko pravosuđe procesuiralo odgovorne za ratne zločine tokom i nakon vojne akcije Oluja.

Državno tužilaštvo objavilo je kako je sveukupno vođeno 3.728 procesa, utvrđena je odgovornost 2.380 osoba, a o nekim zločinima istraga još traje, kao u slučaju Dvora na Uni, gde je ubijen bračni par i desetoro mentalno bolesnih osoba.

Flash-Galerie Ende Jugoslawien

Hrvatske snage ulaze u Knin, 10.8.1995.

Šesnaest godina ćutanja

Prema dosadašnjim saznanjima, zločin su počinili pripadnici paravojnih formacija tzv. SAO Krajine pri povlačenju iz Dvora 8. avgusta 1995, stoji u saopštenju objavljenom na internet stranici DORH-a. Za penzionisanog generala Petra Stipetića iznenađujuće je da danski vojnici do sada nisu govorili o tom zločinu, koji se dogodio pre 16 godina niti su njega, kao zapovednika u tom području, izvestili o istom. „Sada ta priča pomalo iznenađuje. Izgleda da je ona montirana u sklopu svih ovih događanja poslednjih dana oko presuda mojim kolegama u Hagu.“, rekao je Stipetić.

Penzionisani pukovnik Ivica Pandža-Orkan ističe kako je hrvatska vojska u Dvor na Uni ušla 9. avgusta, dakle nakon stravičnog zločina, a i podseća da „nije nepoznato da su pripadnici srpske paravojske na cesti između Gline i Dvora, zgazili tenkovima nekoliko kilometara dugu kolonu svojih izbeglica“.

DORH je nedavno objavio da je tokom i nakon Oluje ubijeno 47 osoba i da su zbog 21 ubistva procesuirane 33 osobe. U HHO opovrgavaju objašnjenje DORH kako se njihovi podaci i podaci HHO, prema kojima je ubijeno 677 osoba, razlikuju jer HHO nije razdvojio žrtve rata od žrtava ratnih zločina i ubistava. Na popisu žrtava koje se nalaze u izveštaju Helsinškog odbora isključivo su civilne žrtve ubijene nakon službenog završetka Oluje, tvrde u HHO.

Za bivšeg predsednika HHO, Žarka Puhovskog razlika u broju žrtava posledica je sklonosti da se manipuliše brojem žrtava, što je poznato još od Drugog svetskog rata. DORH tvrdi kako su procese vodili na temelju dokaza, nezavisno od nacionalne pripadnosti žrtava i počinitelja, pa su među osuđenima i Hrvati i Srbi.

Različite metodologije

Stadt Knin in Kroatien

HHO ističe kako ne znaju kojom se metodom DORH služio kad je razdvojio žrtve rata od žrtava ratnih zločina i ubistava. Ali za njih su svi ubijeni nakon Oluje likvidirani kao „ciljana skupina“, kao pripadnici srpskog naroda, pa se radilo isključivo o žrtvama ratnog zločina. Zato zaključuju da DORH sva ubistva nakon Oluje može procesuirati kao ratni zločin. Podsećaju i da je nakon Oluje tadašnji ministar obrane Gojko Šušak saborskim zastupnicima izjavio da je u akciji ubijeno 450 neprijateljskih vojnika, a iz ureda tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana da je ubijeno 950 neprijateljskih vojnika.

U saopštenju, koje potpisuje predsednik Ivan Zvonimir Čičak, navodi se i da su prošlog petka, na zahtev glavnoga državnog tužioca Mladena Bajića, dostavili 15 primeraka izveštaja HHO o akcijama Oluji i Bljesku. U saopštenju stoji i da su Državnom tužilaštvu ponudili svoje arhivske materijale, koje bi trebalo da istraže predstavnici MUP-a i DORH-a i kako bi se već jednom konačno utvrdilo šta se stvarno dogodilo posle akcije Oluje.

Dvor na Uni

Županijsko državno tužilaštvo u Sisku izvestilo je kako policija na zahtev Državnog tužilaštva sprovodi istragu teškog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u Dvoru na Uni iz 1995. godine. O tom zločinu, o kojemu je nedavno govorio jedan danski vojnik, koji je bio u sastavu mirovnih snaga u Hrvatskoj, policija je izveštaj dostavila 6. septembra 2006. godine. Do sada je ispitan veći broj osoba, ali se još uvek ne zna identitet počinilaca zločina, a od Haškog je suda zatražena pretraga baze podataka radi prikupljanja podataka ili dokumentacije, kako bi se otkrio identitet žrtava i počinitelja.

I Tužilaštvo Srbije pokrenulo je istragu o zločinu u Dvoru na Uni, potvrdio je zamenik tužioca za ratne zločine i portparol Bruno Vekarić. „Čuli smo se s DORH-om, oni se isto interesuju za određene stvari, da li imamo nešto na tu temu ili ne, i sada ćemo zajedno, svako sa svoje strane, pokušati da dođemo do odgovornih za ove zločine.“, izjavio je Vekarić.

Autor: Gordana Simonović, Zagreb
Odg. urednik: Jakov Leon