(Ne)dostižni milenijumski ciljevi
20. septembar 2010.
Oko milijardu ljudi na svetu svake večeri ide gladno u krevet, ako uopšte ima krevet. To je podatak kojim Ujedinjene nacije nikako ne mogu da budu zadovoljne. Ali ipak borba protiv gladi nije bila neuspešna kao što se mislilo. Bez obzira na svetsku ekonomsku krizu, broj gladnih u svetu poslednjih godina ipak je smanjen.
Prema procenama Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, mnogim zemljama će poći za rukom da ispune taj milenijumski cilj. Situacija je trenutno bolja, pre svega u nekoliko južnih i istočnih azijskih zemalja, zahvaljujući privrednom procvatu, kakav je recimo zabeležen u Kini. Najteže je i dalje na afričkom kontinentu.
Nikako preko leđa siromašnih
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun nedavno je izjavio da loša ekonomska situacija ne sme da bude opravdanje bogatim zemljama, te da moraju da isplate obećanu pomoć. „Budžeti ne smeju da budu sanirani preko leđa siromašnih“, rekao je Mun.
Cilj je da industrijske zemlje izdvajaju 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka za pomoć siromašnim zemljama. Dok Belgija, Finska, Irska i Velika Britanije to uspevaju, Nemačka učestvuje sa 0,4 procenta.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun kaže da Africi još uvek nije isplaćeno obećanih 16 milijardi dolara. „Posebno je tužno to da pomoć izostaje tamo gde je najpotrebnija“, ocenjuje generalni sekretar UN.
Preći sa reči na dela
Na sastanku u Njujorku govoriće se o trenutnoj finansijskoj situaciji, jer i pored toga što nije isplaćeno sve što je obećano, predviđa se da će i ubuduće novca biti nedovoljno. Francuska i Velika Britanija, sa još 60 drugih zemalja, predložile su da se uvede međunarodni porez na devizne transakcije, što bi godišnje obezbedilo do 35 milijardi dolara.
Šta može da se očekuje od ovog trodnevnog skupa? Dejvid Lejn, poslovođa humanitarne organizacije za borbu protiv siromaštva „ONE“, kaže da sa reči treba preći na dela. „Ako u Njujorku bude lepih govora i na kraju zaključak bude da je važno pomoći, a pri tom ne bude nikakvih konkretnih obavezivanja, onda bismo morali da budemo veoma razočarani“, kaže Lejn.
Autori: Kristina Bergman / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković