Nedostižna pravda

Jedno od najdužih sudjenja u istoriji nemačkog pravosudja završeno je u Sarbrikenu izricanjem oslobadjajućih presuda za sve okrivljene – osam muškaraca i četiri žene u dobi izmedju 38 i 64 godine.Oni su bili optuženi da su u septembru 2001.ve godine petogodišnjeg Paskala silovali u sporednoj prostoriji jedne pivnice i ubili / ili da su bili saučesnici u zlodelu.Do danas od Paskala nema ni traga, ni glasa.Glavni pretres počeo je pre tri godine, sud je zasedao 150 dana i saslušao 300 svedoka.

Izričući presudu, predsedavajući sudskog veća Ulrih Hudoba je rekao:“Ostaje sumnja, ali samo na osnovu sumnje niko ne može biti osudjen“.

Sudu se čini sasvim mogućim da se sve odigralo onako kako je to izložila optužba i kod najmanje troje medju glavnooptuženim pretežu indicije da su učinili krivično delo. Medjutim, nije dokazana ni njihova krivica, niti nevinost, a prema pravničkom pravilu u slučaju sumnje odlučuje se u korist optuženog.

Inače, mali Paskal nestao je 30.tog septembra 2001 dok je vozio bicikl u predgradju Sarbirkena.Optužnica tvrdi da je slatkišima namamljen u pivnicu gde su ga silovala četvorica muškaraca.Jedan od okrivljenih, zajedno sa gostioničarkom, naredio je kelneru Andreju da ućutka jastukom dete koje je vrištalo i Paskal se ugušio.Andrej je prvobitno priznao zločin, ali je kasnije promenio iskaz.Svi ostali imali su različite uloge u silovanju, ubistvu i uklanjanju leša koji do danas nije nadjen. Tužilaštvo je zahtevalo kazne doživotnog zatvora za petoro glavnooptuženih, za ostale višegodišnje kazne zatvora, odbrana je kritikovala tok istrage i zahtevala oslobadjajuće presude koje su i izrečene.

Paskalovi roditelji su umrli tokom sudjenja, majka sa 46 godina u junu 2005 od izliva krvi u mozak, nešto kasnije pedesetogodišnji otac od infarkta.