Nedelje ili meseci za grčkog pacijenta?

„Velika je verovatnoća da će doći dan kada će spasioci evra biti pred dilemom: dozvoliti izlazak Grčke iz monetarne unije ili pomagati vladajuće snage u Atini, čak i kada one uopšte ne pomišljaju da doprinesu uspehu politike za spas evra. Taj dan još nije došao. Takozvana Trojka još uvek nije dala svoju ocenu stanja - a njena presuda će biti osnova za sve dalje odluke. Ako bi se sada provocirao haos, uskraćivanjem finansijske pomoći Grčkoj, to bi sigurno bila pogrešna odluka – koliko god da je problematična ponovljena zloupotreba finansijskih i političkih instrumenata, piše Velt onlajn.

U pitanju su nedelje i meseci

Takođe je jasno da ovako dalje ne ide. U slučaju Grčke, evro partneri se odavno više ne koncentrišu da obezbede dugoročno preživljavanje zemlje u monetarnoj uniji. Istovremeno nije reč više ni o tome da Grčka iz straha od efekta zaraze bude u karantinu onoliko dugo dok druge labilne zemlje ne sakupe dovoljno odbrambenih snaga. U međuvremenu se spasioci iz Berlina, Brisela i Frankfurta mnogo više trude da spasu grčkog pacijenta u narednim nedeljama i mesecima. To nije održiva strategija", prenosi Velt onlajn.

I ortodoksni Jevreji moraju u vojsku

Oni hoće da služe državi svojim molitvama a ne oružjem, radije bi da se pokoravaju rabinu nego oficiru. Ipak, izraelski Vrhovni sud prvi put u svojoj istoriji je odlučio da i ultra-ortodoksni Jevreji moraju da služe vojsku, piše Zidojče cajtung.

„Prvi put u istoriji Izraela sada bi i haredimi, „oni koji se tresu pred Bogom“, mogli da budu pozvani da služe vojni rok. Do sada su ultra-ortodoksni Jevreji zakonom bili izuzeti od obaveze vojnog roka, ako bi studirali u nekoj religijskoj školi. Ipak još u februaru je Vrhovni sud taj zakon proglasio neustavnim jer krši princip jednakosti. Sudije su pritom uzele u obzir i demografski razvoj. Trenutno haredimi čine 10 odsto stanovništva, ali oni su grupa s najvećim prirodnim priraštajem u Izraelu.

Vojska bi morala da integriše oko 60.000 ortodoksnih Jevreja

Sud je političarima dao vremena do 1. avgusta da sačine novu odredbu o opštoj obavezi služenja vojske. To vreme su političari koristili samo za sukobe i intrige. Komisija koju je premijer Benjamin Netanjahu uspostavio u proleće da bi izradila odgovarajući nacrt zakona, raspuštena je u julu, pre nego što je i mogla da predstavi svoj predlog.

Istovremeno velika koalicija koja je u maju formirana samo zahvaljujući ulasku partije Kadima koja se zalagala za regrutovanje ultra-ortodoksnih Jevreja, pre dve nedelje je ostala bez te partije. Njen lider Šaul Mofaz je rekao da izlazi iz koalicije jer nije postignuta saglasnost oko univerzalnog zakona za regrutovanje u armiju. Tako je sada na snazi ponovo zakon iz 1948. prema kome svaki ultra-ortodoksni Jevrej može da dobije poziv za vojsku. Ko odbije da služi, preti mu kazna zatvora.

Učešće velikog broja haredima u vojsci Izraela sigurno bio bio ogroman izazov za izraelske snage bezbednosti, koje važe za bastion sekularne države. Muškarci moraju da služe tri, žene dve godine – oni služe zajedno, što je već za strogo religiozne Jevreje nezamislivo“, piše Zidojče cajtung.

Priredila: Ivana Ivanović