Nedelje ili meseci za grčkog pacijenta? | Izbor iz štampe | DW | 05.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Nedelje ili meseci za grčkog pacijenta?

Sa Grčkom ovako dalje ne ide. Evro partneri se trude da spasu Atinu u narednim nedeljama i mesecima. To nije strategija koja Grčkoj dugoročno obezbeđuje opstanak u evro-zoni, piše Velt onlajn.

ILLUSTRATION - Eine griechische Euro-Münze wird am Dienstag (24.07.2012) in Schwerin von den Sternen der Euro-Mitgliedsländer umgeben. Ein Staatsbankrott Griechenlands wird Medienberichten zufolge immer wahrscheinlicher. Die wichtigsten Geldgeber des Landes, allen voran Deutschland, sind nicht mehr bereit, der Regierung in Athen über die bisherigen Zusagen hinaus zu unterstützen. Foto: Jens Büttner dpa/lmv

Griechenland Euro Staatsbankrott immer wahrscheinlicher Symbolbild

„Velika je verovatnoća da će doći dan kada će spasioci evra biti pred dilemom: dozvoliti izlazak Grčke iz monetarne unije ili pomagati vladajuće snage u Atini, čak i kada one uopšte ne pomišljaju da doprinesu uspehu politike za spas evra. Taj dan još nije došao. Takozvana Trojka još uvek nije dala svoju ocenu stanja - a njena presuda će biti osnova za sve dalje odluke. Ako bi se sada provocirao haos, uskraćivanjem finansijske pomoći Grčkoj, to bi sigurno bila pogrešna odluka – koliko god da je problematična ponovljena zloupotreba finansijskih i političkih instrumenata, piše Velt onlajn.

U pitanju su nedelje i meseci

Takođe je jasno da ovako dalje ne ide. U slučaju Grčke, evro partneri se odavno više ne koncentrišu da obezbede dugoročno preživljavanje zemlje u monetarnoj uniji. Istovremeno nije reč više ni o tome da Grčka iz straha od efekta zaraze bude u karantinu onoliko dugo dok druge labilne zemlje ne sakupe dovoljno odbrambenih snaga. U međuvremenu se spasioci iz Berlina, Brisela i Frankfurta mnogo više trude da spasu grčkog pacijenta u narednim nedeljama i mesecima. To nije održiva strategija", prenosi Velt onlajn.

I ortodoksni Jevreji moraju u vojsku

Oni hoće da služe državi svojim molitvama a ne oružjem, radije bi da se pokoravaju rabinu nego oficiru. Ipak, izraelski Vrhovni sud prvi put u svojoj istoriji je odlučio da i ultra-ortodoksni Jevreji moraju da služe vojsku, piše Zidojče cajtung.

„Prvi put u istoriji Izraela sada bi i haredimi, „oni koji se tresu pred Bogom“, mogli da budu pozvani da služe vojni rok. Do sada su ultra-ortodoksni Jevreji zakonom bili izuzeti od obaveze vojnog roka, ako bi studirali u nekoj religijskoj školi. Ipak još u februaru je Vrhovni sud taj zakon proglasio neustavnim jer krši princip jednakosti. Sudije su pritom uzele u obzir i demografski razvoj. Trenutno haredimi čine 10 odsto stanovništva, ali oni su grupa s najvećim prirodnim priraštajem u Izraelu.

Vojska bi morala da integriše oko 60.000 ortodoksnih Jevreja

Israelis attend a rally in support of a new law to mandate universal conscription to the military in Tel Aviv, Saturday, July 7, 2012. Last week, the deep divisions between religious and secular parties inside Prime Minister Benjamin Netanyahu's coalition government led to the collapse of a special committee formed to draft new legislation. Banners read: Everyone serves. (Foto:Dan Balilty/AP/dapd) /eingest. sc

Služenje vojske za sve

Sud je političarima dao vremena do 1. avgusta da sačine novu odredbu o opštoj obavezi služenja vojske. To vreme su političari koristili samo za sukobe i intrige. Komisija koju je premijer Benjamin Netanjahu uspostavio u proleće da bi izradila odgovarajući nacrt zakona, raspuštena je u julu, pre nego što je i mogla da predstavi svoj predlog.

Istovremeno velika koalicija koja je u maju formirana samo zahvaljujući ulasku partije Kadima koja se zalagala za regrutovanje ultra-ortodoksnih Jevreja, pre dve nedelje je ostala bez te partije. Njen lider Šaul Mofaz je rekao da izlazi iz koalicije jer nije postignuta saglasnost oko univerzalnog zakona za regrutovanje u armiju. Tako je sada na snazi ponovo zakon iz 1948. prema kome svaki ultra-ortodoksni Jevrej može da dobije poziv za vojsku. Ko odbije da služi, preti mu kazna zatvora.

Učešće velikog broja haredima u vojsci Izraela sigurno bio bio ogroman izazov za izraelske snage bezbednosti, koje važe za bastion sekularne države. Muškarci moraju da služe tri, žene dve godine – oni služe zajedno, što je već za strogo religiozne Jevreje nezamislivo“, piše Zidojče cajtung.

Priredila: Ivana Ivanović