Nebo nad Berlinom

Najistaknutiji među 140.000 učesnika biće bivši američki predsednik Barak Obama. Kada on u četvrtak ujutro sa kancelarkom Angelom Merkel, ćerkom evangelističkog pastora pred Brandenburškom kapijom bude govorio o odgovornosti, poruka će biti jasna. Demokratiji su potrebni poverenje u Boga, duhovne pesme i – političari koji znaju da propovedaju. Kao Obama.

To je susret superlativa: 2.500 priredaba, 30.000 organizatora i gostiju iz celog sveta slave 500 godina Reformacije i protestantske kulture vođenja rasprava. Uz političke zvezde kao što su Merkelova i Obama, u Berlinu i Vitenbergu će propovedati, moliti se, pevati i raspravljati istaknute duhovne vođe, filantropi i pop-zvezde.

Među njima su nadbiskup Kapštata Tabo Magoba, šeik Ahmad Al-Tajeb, imam iz Kaira, filantropkinja Melinda Gejts, muzičar Maks Gizinger, istraživač klime Otmar Edenhofer, izaslanik UN Štefan de Mistura, izraelski književnik Amos Oz.

I Crkveni kongres je „nemački proizvod“

Evangelistički crkveni kongres koji se od 1949. održava na svake dve godine, istovremeno je i otvoren ka svetu, ali i tipično nemački. Osnovao ga je istočnopruski političar Rajnhold fon Triglaf (1891-1976), koji je za vreme nacional-socijalizma pružao otpor saradnji crkve s nacional-socijalistima i do 1964. bio predsednik Crkvenog kongresa.

„Evangelistička crkva u Nemačkoj nije baš odigrala neku slavnu ulogu za vreme nacionalsocijalizma. Zato su angažovani laici stvorili neku vrstu foruma koji bi trebalo da doprinese da se to vreme više ne ponovi“, kaže Zirka Jendis, portparolka Kongresa. Iz „evangelističke nedelje“, koja je prvi put održana 1949. u Hanoveru, iznikao je laički pokret koji u redovnim razmacima održava Evangelističke kongrese i to u jasnoj distanci od zvanične crkve. Kako kaže Jendisova, spektar tema je širok: od izbegličke krize, preko migracije i ratova, pa do tolerancije i integracije. „Ovo bi mogao biti jedan veoma politički kongres“, kaže portparolka.

„Hrišćanski realizam“

Protestantski teolozi i nosioci ideja ovaj kongres su učinili poznatim i van Nemačke. Bivši američki predsednik Barak Obama ne dolazi samo zbog činjenice da se radi 500-oj godišnjici reformacije i Martina Lutera. Obama je veliki poklonik dela nemačko-američkog teologa Rajnholda Nibura i njegovog „hrišćanskog realizma“ – sa idejom pravednosti i jednakosti, kao i odbacivanja nacionalnog uzdizanja. U Nemačkoj su Evangelistički kongres dugi niz godina pratili i istaknuti političari kako socijaldemokratskog (Erhard Epler), tako i demohrišćanskog spektra (Rihard fon Vajczeker). Epler je bio jedan od duhovnih vođa mirovnih pokreta osamdesetih, a Fon Vajczeker dugogodišnji nemački predsednik koji je postao simbol nemačkog ujedinjenja.

Gosti spremni na polemike

I aktuelna politička elita Nemačke ovih dana je na pozornicama crkvenog kongresa: ministar finansija Volfgang Šojble postaviće pitanje o tome šta Evropu još drži zajedno, socijaldemokratski kandidat za kancelara Martin Šulc raspravljaće o verodostojnosti, a predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer učestvovaće u pripremi mise u Vitembergu. Ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer će, zajedno sa imamom kairske džamije Al Azhar, Ahmedom al Tajibom, učestvovati u mnogobrojnim raspravama. „Na polemiku spremni gosti kao on, veliki su plus za Crkveni kongres“, ocenio je De Mezijer za nedeljnik „Cajt“.

U osinjem gnezdu

Ali i protestantska kultura konstruktivne polemike ima svoje granice. Tako je već uoči kongresa poziv Aneti Šultner, predstavnici organizacije „Hrišćani unutar Alternative za Nemačku“, izazvao brojne negativne reakcije. Ta političarka želi da na Kongresu objasni da je njen hrišćanski svetonazor spojiv s desno-populističkim programom njene stranke (AfD).

„Moramo da budemo u stanju da prihvatimo različita gledišta“, opravdava Jendisova poziv spornoj političarki, ali i dodaje da Crkveni kongres nije nikakva komotna platforma za širenje desno-populističkih ideja. „Upravo suprotno: gospođa Šultner dolazi u osinje gnezdo“.