1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ne sprečavajte nas da pravimo vakcine!

Razvoj vakcine ume da traje godinama. Kako onda da je vakcina za svinjski grip razvijena za samo nekoliko meseci? Mnogi epidemiolozi tvrde da ih koči birokratija…

default

Čekajući vakcine protiv tuberlukoze, HIV-a, malarije...

Razvoj vakcina je dugotrajan proces. No, pronalazak vakcine predstavlja veliki pomak u suzbijanju određenih bolesti, naglašava Štefan Kaufman, direktor Instituta „Maks Plank“ za infektivnu biologiju:

„Najbolji, ali na žalost i jedini primer za to, jeste suzbijanje boginja. Boginje su suzbijene uz pomoć vakcine. To je bio prvi i poslednji put da smo ostvarili takav jedan uspeh.“

Već dugi niz godina imunologija pokušava da pronađe vakcinu protiv tuberkuloze. Nju izazivaju bakterije i ona spada u jednu od najtežih infektivnih oboljenja. Iako tek pet do deset odsto svih inficiranih zaista i oboli od tuberkuloze, svake godine od nje umre dva miliona ljudi širom sveta. Pogođeni su pre svih oni koji imaju slab imunološki sistem. Trenutno stručnjaci rade na razvoju deset vakcina protiv tuberkuloze, ali se ne može pouzdano reći da li će ijedna ikada biti efikasna, sa žaljenjem zaključuje Kaufman:

„Postoje bolesti za koje je lako pronaći vakcinu. Logično je da ostaju one bolesti za koje je teško razviti efikasnu vakcinu, a to su HIV, tuberkuloza, malarija. To su mnogo kompleksniji izazivači. Tu ne pomažu klasične metode razvoja vakcina. Vakcine koje mi trenutno imamo imitiraju prirodnu odbranu organizma. Iz prirode smo naučili kako to funkcioniše i na osnovu toga smo razvili vakcinu.“

Vogelgrippe Impfung in Indonesien

Vakcine koje trenutno imamo, imitiraju prirodnu odbranu organizma.

I virusi se menjaju

Svemu tome treba dodati i to da se virusi menjaju. Virusi HIV neprestano mutiraju. Tek što je došlo do razvoja vakcine, virusi se promene i vakcina gubi na efikasnosti. Ponekad jedna vakcina štiti tek 50 odsto, pa ipak je potencijal ogroman, garantuje Džeremi Farar, direktor klinike za tropske bolesti u Vijetnamu. No, postoje ograničenja:

„Vreme koje je potrebno da bi se razvila vakcina po pravilu je uvek duže nego što se veruje. To pre svega važi za nove vakcine. Za one koje već imamo i koje treba samo poboljšati nije potrebno puno vremena, ali ako se kreće od nule, onda je potrebno i više desetina godina kako bi se razvila vakcina. Tu vreba opasnost da političari i svi odgovorni u zdravstvu prestanu da razmišljaju o suzbijanju bolesti kao što je, na primer, malarija. Kada čuju da se radi na novoj vakcini oni prestanu da razmišljaju o alternativama kao što su mrežice protiv komaraca, tablete ili bolje mogućnosti dijagnosticiranja.“

Besmislena regulativa?

No, da li je zaista potrebno toliko vremena kako bi se došlo do efikasne vakcine? Mnogi naučnici smatraju da to nije tačno. Jer često birokratija ometa napredak u razvoju vakcine, naglašava britanski epidemiolog Ričard Peto. On kaže da su poslednje dve decenije za istraživanje bile prava katastrofa.

„Neki od mojih eksperimenata propali su zbog zakonskih odrednica. Njih su doneli ljudi koji nikada nisu izvodili eksperimente. Potrebno nam je manje regulativa, jer neke od njih nemaju smisla. U poslednjih dvadeset godina troškovi medicinskih studija povećali su se deset puta, a to ne doprinosi onome što želimo da postignemo.“

Razvoj najnovije vakcine protiv svinjskog gripa potvrđuje tezu da stvar može ići i brzo. Za samo nekoliko meseci razvijena je vakcina za koju bi, po pravilu, trebalo i nekoliko godina. Političari u ovom slučaju nisu naučnike opterećivali birokratijom i nepotrebnim zakonskim regulativama.

Autorke: Judit Hartl / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 13.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/L1KQ
  • Datum 13.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/L1KQ