1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ne mirim se s državom već s određenim ljudima

Dubravka Ugrešić, spisateljka iz Zagreba koja je tokom devedesetih zbog medijskih napada napustila Hrvatsku, predstavila je u Beogradu knjigu „Napad na minibar“. Šta misli o Hrvatskoj i zbog čega se ne vraća?

default

Dubravka Ugrešić

Da je živela u nekoj drugoj državi, verovatno bismo o njoj govorili isključivo kroz njeno književno stvaralaštvo, no umesto toga o njoj se mnogo više govori kao o ženi koja oštro kritikuje režim i društvo na prostoru bivše Jugoslavije, posebno Hrvatske.

Dubravka Ugrešić je autorka velikog broja nagrađivanih romana. Bila je i u užem izboru za prestižnu Bukerovu nagradu za roman „Baba Jaga snijela jaje“, a osim što piše, radi i kao gostujuća predavačica na nekoliko svetskih univerziteta. Široj publici poznata je po romanu „Štefica Cvek u raljama života“ po kojem je reditelj Rajko Grlić snimio celovečernji film.

Od 1993. godine živi i radi u Amsterdamu, a tek od nedavno redovinije dolazi u Hrvatsku i daje izjave za medije. Upravo su mediji ti, koji su devedesetih imali veliku ulogu u njenoj odluci da napusti zemlju. Iz današnje perspektive, kaže, stvari se jesu promenile, ali ne mnogo.

„Naravno da su stvari puno opuštenije, manje su napete, manje su rigidne, mediji imaju neki drugi jezik, nego onaj koji je bio korišten kada su mene mediji napadali, tako da je sve drugačije. Pitanje je koliko se meni sve to skupa sviđa. Ne sviđa mi se. Mislim da su mediji u katastrofalnom stanju, nema nikakvog ozbiljnog kritičkog promišljanja, ono ne postoji ni na kom nivou, nekako je sve kaotično od danas do sutra, lopovi domaći su pojeli sve poput termita, nema nikakve vizije, tamo se ne zna što će se graditi ni koji komad ceste će se graditi a kamoli nešto drugo, školstvo je u strašnom stanju… Mislim da je taj prostor kaotičan, dinamičan, jako puno toga je slomljeno, jako puno toga je provinicijalizirano, jako je puno vremena potrebno da bi se taj prostor resetirao.”

Na pitanje da li je spremna da se pomiri sa Hrvatskom, odgovara da je to ne zanima jer se ne miri s državom već sa određenim ljudima. Iz perspektive nekoga ko već skoro dve decenije živi van ovih prostora, ona kaže da situacija ne izgleda ružičasto.

„Sve što se događa tu tiče se i mene, nisam ja sad blaženi stranac koji dolazi i kontrolira teren, nego se tiče mene moje obitelji, prijatelja… Nije ružičasto, sve skupa je prilično strašno. Strašni su ti sistemi, način na koji funkcioniraju, strašne su te države koje uopće ne znaju kako funkcioniraju, strašna je ta korupcija, strašan je način političkog mišljenja ukoliko ga uopće ima, tako da ne vidim ništa što bi bilo sad inspirativno”.

U nastavku:

Mehanizmi brisanja nepoželjnih