1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ne milijarda, već milioni evra pomoći EU

Pored prve „hitne pomoći“ EU će na Balkan uputiti i sredstva za privremeno zbrinjavanje ljudi i rekostrukciju poplavom oštećene infrastrukture. U Briselu upozoravaju i na prevenciju sve „češćih i težih“ poplava u Evropi.

U Briselu očekuju da bi prva faza reakcija na poplave u regionu, ona koja se odnosi na hitnu tehničku stručnu pomoć i spasavanje ljudskih života, mogla da se okonča u sredu kada se očekuje kraj poplavnog talasa. U EU kažu da će sistemi nadzora biti uključeni i u narednom periodu kada se očekuje „suvlje vreme“, upozoravajući da ono može uticati na topljnje snega i dodatne probleme pogotovo na području BiH.

Hochwasser in Obrenovac

Obrenovac

„Nadamo se da će sve manje biti potrebe za tom tehničkom pomoći, jer ulazimo u fazu kada treba zbrinjavati ljude, procenjivati štetu, i razgovarati o onome što možemo da povučemo iz EU da bismo obnovili zemlju. Do tada treba pažljivo slušati saopštenja vlade jer još uvek možemo da izgubimo ljudske živote zbog ne poštovanja uputstava“, poručio je iz Brisela generalni sekretar Saveta za regionalnu sradanju, Goran Svilanović.

Svilanović je evropsku komesarku za vanredne situacije i humanitarnu pomoć, Kristalinu Georgieviu, upoznao sa trenutnim potrebama ugroženog područja, koje se odnose na drugu fazu reakcije i zbrinjavanje ljudi:

„Postoje dva evropska instrumenta koja mogu biti upotrebljena. Jedan je instrument za vanredne situcije. Radi se o sumi od pola milijarde evra, koja je raspoloživa za celu EU i zemlje kandidate, u okviru jedne godine. Za korišćenje tog fonda, pored toga što zemlja mora da bude članica ili kandidat za članstvo, procenjena šteta u državi mora da prelazi 0, 6 posto bruto nacionalnog prihoda. To, nažalost, u Srbiji jeste slučaj“, objašanjava Svilanović.

Regionalna kandidatura Srbije, Hrvatske i BiH za evropsku pomoć

Flut und Überschwemmung Bosnien 18.05.2014

Brčko

Procenjena šteta od poplava u Srbiji trebalo bi da iznosi najmanje 175 miliona evra kako bi se tek deo nadoknadio iz evropskih fondova za tzv „velike katastrofe“. Hrvatska bi, da bi se kvalifikovala za sredstva ove pomoći, trebalo da ima štetu od minimum 254 miliona evra. U EU kažu da u roku od 10 nedelja očekuju verodostojne podatke o visini štete iz ove dve zemlje, na osnovu kojih bi Savet EU i Evropski parlament mogli da odlučuju o visini nadoknade koja bi najranije na jesen mogla biti prosleđena iz EU pogođenim zemaljama. Istovremeno, iako iz BiH stižu informacije o gubicma koji se mere u milijardama, u Briselu napominju da BiH nije ispunila uslove za ovu kategoriju pomoći, jer još nema staus zemlje kandidata:

„Zato ispitujemo mogućnosti za regionalnu kandidturu, odnosno da se ceo region proglasi za region pogođen katastrofom, kako bi se pomoglo i BiH. Svi se slažemo da je upravo sada trenutak da se pokaže evropska solidarnost i da se pomogne celom regionu da se oporavi“, poručila je šefica diplomatije Vesna Pusić, posle sastanka sa evropskom komesarkom za vanredne situacije i humanitarnu pomoć.

U sedištu Evropske komisije dodaju da se BiH svakako moći da se u sanaciji štete prouzrokovane poplavama koristi evropskim fondovima pretpristupne pomoći (IPA), kao i novcem namenjenim za specifične projekte, kao što su oni za uklanjanje mina koje su, usled poplava i klizišta, ponovo postale pretnja za bezbednost građana i objekata.

Sve češće i teže poplave u Evropi

Kao treći korak u borbi protiv prirodne katastrofe koja je zahvatila region Balkana u Briselu najavljuju pomoć u rekonstrukciji infrastrukture:

„Naredna treća faza je faza obnove zemlje. Sredstva za to bi išla iz IPA fondova i to će biti sredstva iz Humanitarnog fonda kao drugog instrumenta EU. Ona će biti distribuirana preko Crvenog krsta i Svetskog programa za hranu. I to je ono čemu možemo da se nadamo od EU“, poručio je Svilanović.

U Evropskoj komisiji naglašavaju da je pored rešenja za trenutne probleme na Balkanu neophodno razmišljati i o budućnosti gde će, kako se upozorava u Briselu, poplave biti sve „češće i teže“. Navodi se tako da je tokom poslednjih 30 godina šteta od prirodnih katastrofa u Evropi učetvorostručena, od 50 milijardi evra tokom osamdesetih godina do 200 milijardi koliko iznosi danas na godišnjem nivou.