"Ne izdajemo strancima!"

"Ne izdajemo strancima!" Tako jasno je jedan stanodavac reagovao kada se Ajsegul Akar (redakcija je izmenila ime), u potrazi za novim stanom, našla pred njegovim vratima. Pre više od 30 godina došla je iz Turske u Nemačku, Bon. Voli zemlju, kaže, oseća se ovde kao kod kuće. Ali kada govori o svojim iskustvima prilikom traženja stana zvuči rezignirano: "U Nemačkoj sam se tri puta selila. Pri tom sam uvek imala loša iskustva. Iz ugla nemačkih stanodavaca nisam bila podesan stanar: imam pogrešno prezime, akcenat i neodgovarajući izgled."

Retko se dešava da neki stanodavac tako jasno kaže šta misli, kao u slučaju Ajsegul Akar. Ipak, većina migranata se u Nemačkoj oseća diskriminisano prilikom traženja stana. To je rezultat reprezentativne ankete sprovedene pre dve godine kada je ispitano oko 10.000 ljudi sa migrantskom pozadinom.

Posebno su diskriminisani muslimani i crni Afrikanci

Živeti u iznajmljenom stanu je u Nemačkoj sasvim uobičajeno. Prema Saveznom uredu za statistiku tako živi više od polovine stanovništva. U Berlinu i Hamburgu čak osam od deset ljudi. Posebno je u takvim gusto naseljenim centrima teško naći stan. Stanodavci mogu da odaberu iz mase zainteresovanih "odgovarajuću osobu". Oni manje imućni kao što su samohrane majke, nezaposleni ili studenti često imaju lošije šanse. I rasistički motivi takođe igraju ulogu.

Muslimanske žene sa maramom na glavi i crni Afrikanci posebno su izloženi diskriminaciji, kaže Birte Vajs iz Savetovališta Basis&Woge: "Kada se prilikom razgledanja stana pojave ljudi iz te dve grupe, stanodavci često kažu "žao mi je, ali stan je već izdat"".

Tom Savetovalištu mogu da se obrate sve žrtve diskriminacije. Svaki peti koji se tamo pojavi je diskriminisan prilikom traženja stana. Udruženje u takvim slučajevima nudi pre svega pravnu pomoć. Jer pravo je u Nemačkoj na strani pogođenih. "U Nemačkoj niko ne sme da bude u podređenoj poziciji zbog svog porekla, pola ili rase. To je utvrđeno u Opštem zakonu o jednakom postupanju i važi takođe pri traženju stana", objašnjava Kristine Liders, direktorka saveznog Ureda za anti-diskriminaciju u razgovoru za DW. Istovremeno priznaje da je često teško dokazati diskriminaciju. Jer stanodavci često ne kažu otvoreno da su nekoga odbili zbog porekla. Umesto toga navode druge razloge.

Stan za "gospodina Šulca"

Ni Ajsegul Akar dugo nije bila sigurna da li stvarno nema sreće pri traženju stana zbog svog porekla. Ali to se razjasnilo kada je njen sin došao na jednu ideju: "Nakon što su me još jednom odbili tokom telefonskog razgovora, rekla sam svom sinu da on nešto kasnije pozove. On govori nemački bez akcenta. Predstavio se pod lažnim imenom kao gospodin Šulc". I zaista rekli su mu da stan nije izdat i da može da dobije termin za razgledanje.

"Testiranje", tako se zove ovaj postupak u stručnom žargonu, kaže Birte Vajs. "Cilj je da se dokaže da se drugačije tretiraju interesenti sa migrantskom pozadinom". Kada takav dokaz postoji, mogu se preduzeti pravne mere. Barem teoretski.

Slabe šanse pred sudom

Uprkos jasnoj zakonskoj osnovi, podršci organizacija i "testiranju", na sudu završi samo mali broj slučajeva. "Glavni problem je da se takvi sudski precesu otegnu i do nekoliko meseci. To znači da čak i kada se ljudima dodeli stan, njima je to prekasno", kaže Sebastijan Buš. On je kao advokat u prošlosti predstavljao pogođene pred sudom.

Ni Ajsegul Akar ne namerava da se bori sudskim putem. Mnogo joj je važnije da brzo dobije stan. Na kraju joj je pošlo za rukom da pronađe novi dom u kome se dobro oseća. Ipak nijedan Nemac je nije hteo za stanara. Vlasnik stana u kome sada živi je Španac.

Autori: Danijel Hajnrih / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Dijana Roščić