1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ne isplati se biti mlad

U svojim govorima političari često naglašavaju značaj mladih ljudi. Ipak, stvarnost je drugačija. U mnogim evropskim zemljama veliki broj mladih do 24 godine je bez posla. Najveća nezaposlenost je u Španiji.

default

Mlada Španjolka na protestima u Madridu

„Hoćemo više prava: pravo na stalno radno mesto, na dobru platu, šansu za sopstveni stan i budućnost koju ćemo sami da kreiramo“, ponavljali su mladi Španci na protestima.

Španska omladina je isfrustrirana. Skoro svaka druga mlada osoba je bez posla – stopa nezaposlenosti 25-godišnjaka iznosi 44 odsto! To je najveća vrednost u Evropskoj uniji. Mnogi Španci se osećaju kao da pripadaju izgubljenoj generaciji. Generaciji koja mora da ispašta zbog krize koju nije izazvala.

Zato su mladi proteklih nedelja izlazili na ulice. Protesti razgnevljenih mladih ljudi u Madridu, Barseloni i drugim gradovima bili su tema svih svetskih medija.

Jedan od razloga za mizeriju jeste okončanje građevinskog buma. Građevina je ključni sektor španske privrede. Posle pucanja mehura nekretnina, izgradnja stanova je opala za 70 odsto. Tokom buma mnogi mladi ljudi su pre vremena napustili školu. Tada su na gradilištima dobro zarađivali. Sada su bez posla.

U krizama se najpre otpuštaju mladi

Španija nije usamljeni slučaj u Evropi. U Grčkoj, Irskoj ili Italiji nezaposleno je oko 30 odsto mladih. U decembru 2010. stopa nezaposlenosti među mladima u 19 od 27 zemalja EU iznosila je preko od 20 odsto. Holger Šefer, stručnjak za tržište rada na Institutu za nemačku privredu, kaže da su mladi prve žrtve privredne krize:

„Mladima je u kriznim situacijama teže nego ostalim starosnim grupama. Oni su kraće u preduzećima, manje su uvedeni u stvari poput zaštite od otpuštanja, rade često na određeno vreme, često manje poseduju humani kapital, odnosno sposobnosti i znanje koje specijalno mogu da primene u preduzeću. Zbog svega toga mladi su prve žrtve u slučaju krize.“

Flash-Galerie Arbeitsamt Schlange

Biro za nezaposlene u Haleu - u Nemačkoj nema mnogo mladih u redu za posao


Politika ima ograničene, kratkoročne mogućnosti da nešto promeni, smatra Šefer. Najvažnija mera je da se oživi privreda, a time i tržište rada: „Konjunktura ima važnu ulogu za razvoj tržišta rada za mlade ljude. Stvaranje mesta za stručnu obuku zavisi od opšteg razvoja tržišta rada. Ako se poboljša situacija na tržištu rada, tada će se poboljšati i tržište rada za mlade ljude. To smo u prošlosti jasno mogli da vidimo u zemljama koje je sada zahvatila kriza. Španija je 2006. imala stopu nezaposlenosti među mladima 18 odsto, znatno manje od sadašnja 44 odsto“, kaže Šefer.

Nemačka pozitivan primer

Nemačka se za razliku od većine drugih evropskih država mnogo bolje izborila sa krizom. Nemačka beleži privredni rast, izvozni bum, konstantnu potrošnju. Nezaposlenost među mladima u Nemačkoj je ispod 10 odsto – sličnu stopu imaju još samo Austrija i Holandija.

Pored privrednog razvoja, mnogi stručnjaci smatraju da je i dualni obrazovni sistem, dakle paralelno stručno obrazovanje i rad u preduzeću, jedan od glavnih razloga za tako nisku stopu nezaposlenosti među mladima. „Smatram da je dualni obrazovni sistem jedan od najboljih u svetu. Mladi koji ne studiraju imaju dobre šanse da nađu posao“, kaže Rene Rudolf, šef odeljenja za omladinsku politiku pri Nemačkom sindikalnom udruženju.

Ipak, Rudolf upozorava da ne treba biti preterano euforičan: „U Nemačkoj je stopa nezaposlenosti među mladima vrlo niska. Ali istovremeno veliki broj mladih koji su tek počeli da rade, nalaze se u nezavidnoj situaciji. Oni su pozajmljena radna snaga, loše su plaćeni, ne postoji zakonom utvrđena jedinstvena minimalna plata. Veliki broj mladih radi na određeno vreme, posle prakse ne ostaju u preduzeću. Zato mladima nije lako. Takođe, ako se ekonomska situacija ponovo pogorša u Nemačkoj, oni su prvi na udaru da izgube posao.“

Za sada nemačka privreda konstantno raste. Prvi nezaposleni akademci iz Španije već su se uputili ka Nemačkoj. Ipak, jezička barijera je ogromna. Bez znanja nemačkog ili barem engleskog jezika, na nemačkom tržištu rada imaju slabe šanse.

Autori: Nils Nauman / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević

DW.COM

  • Datum 18.06.2011
  • Ključne reči eu
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11ecJ
  • Datum 18.06.2011
  • Ključne reči eu
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11ecJ