Nešto kao brak | Politika | DW | 17.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nešto kao brak

Hrvatska vlada poslala je u proceduru nacrt Zakona o životnom partnerstvu. To je njen odgovor na nedavno referendumsko definisanje braka kao zajednice žene i muškarca. Šta kažu zainteresovane strane?

Novim zakonom levo-liberalna vlada poslala je poruku konzervativnom delu građanstva da ne namerava da zaustavi razvoj ljudskih prava. To je u skladu i sa mišljenjem Ustavnog suda koji je, uz ograničenja, ipak odobrio nedavno referendumsko pitanje, a koje je oštro podelilo hrvatsku javnost na one koji su „za“ i one koji su „protiv“ ograničavanja braka na heteroseksualne zajednice. Iz oba tabora poručuju da se bitka nastavlja, ovoga puta oko Zakona o životnom partnerstvu (ZŽP), iako se čini da su u ovo predpraznično vreme građani umorni od ratova o svetonazorima.

Nacrt Zakona tako gotovo izjednačava istopolnu životnu zajednicu sa bračnom zajednicom, osim u nekoliko pitanja koja su vladajući oportunistički zaobišli; prvenstveno kada se radi o veštačkoj oplodnji i usvajanju dece. Naime, Zakon predviđa da samo u vanrednim slučajevima jedan partner može da postane staratelj biološkog deteta drugog partnera.

Marko Jurčić, aktivista Zagreb Prajda

Jurčić očekuje proširenje prava

Jurčić očekuje proširenje prava

Aktivista Marko Jurčić upozorava da je Zakon o životnom partnerstvu trebalo da bude donesen pre deset godina, ali tadašnja leva vlada nije za to imala konsenzus unutar koalicije. Da je on zaista potreban, Jurčić ilustruje činjenicom da istopolni parovi ne mogu u Hrvatskoj da ostvare ni jedno pravo koje im pripada kao porodičnoj zajednici, koja im je zagarantovana kako Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, tako i samim Ustavom Republike Hrvatske.

On Nacrtu zakona zamera i to što ne omogućava pravo na sklapanje životnog partnerstva za dve osobe nevezano za njihov pol, ali i činjenicu da ne omogućava pravo na zajedničko partnersko usvajanje dece. Jurčić ne misli da je zakon u neskladu sa voljom građana iskazanom na referendumu o ustavnoj definicija braka, pogotovo jer je Ustavni sud poručio da dopuna Ustava odredbom prema kojoj je brak životna zajednica žene i muškarca ne sme da ima nikakav uticaj na dalji razvoj zakonskih okvira instituta vanbračne i istopolne zajednice u skladu sa ustavnim zahtevom da svako u Hrvatskoj ima pravo na poštovanje i pravnu zaštitu svog ličnog i porodičnog života, kao o ljudskog dostojanstva.

Protivnici novog Zakona, naglašava Jurčić, deci koja već sada žive u istopolnim zajednicama šalju istu poruku kakvu šalju i deci čiji roditelji ne žive u crkvenom braku ili pak žive u vanbračnoj zajednici: „Istu poruku kao i deci koja su nastala veštačkom oplodnjom. Tu poruku mogli smo da čujemo i od klerikalnog lobija koji stoji iza referenduma o braku – da je njihovo porodično okruženje neprirodno i nesrećno.“

Aktivista Jurčić očekuje da će se, ako ne u aktuelnoj saborskoj proceduri, onda u idućih pet godina, prava proširiti i na usvajanje. Uporište za to on vidi u presudama Evropskog suda za ljudska prava. „U presudama 'Karner protiv Austrije' i 'E.B. protiv Francuske' Sud je jasno rekao da osobe istopolne seksualne orijentacije moraju da imaju istovetan pristup svim koristima i pravima koje uživaju heteroseksualne osobe u uporedivom položaju. Brak i životno partnerstvo biće u uporedivom položaju i činjenica da bračna zajednica ima pravo na usvajanja, a životno partnerstvo po trenutnom predlogu Zakona o životnom partnerstvu nema, predstavlja diskriminaciju“, kaže Jurčić za Dojče vele.

Ivica Šola, univerzitetski profesor, teolog i kolumnista

Šola: „Zakon menja tradicionalnu sliku porodice“

Šola: „Zakon menja tradicionalnu sliku porodice“

I kolumnista Šola tvrdi da je Zakon o životnom partnerstvu potreban, s obzirom na to da postojeći Zakon o istopolnim zajednicama uređuje samo imovinskopravna pitanja i pitanja izdržavanja. Ipak, on ocenjuje da je u Zakonu loše to što se izjednačava efekat registrovanih i neregistrovanih zajednica, kao i to što se predviđaju porodično -pravni efekti partnera prema deci. Šola upozorava da je i Hrvatska biskupska konferencija upozorila da pre svih prava, u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, posebno član 2., moramo da vodimo računa o deci, bez obzira na odrasle, pa bili oni i istopolni, jer 'pravo na dete' ne poznaje nijedan međunarodni dokument. „Dete nije stvar. Ko će dete da pita šta ono želi ili ne želi? Tu je širok prostor za manipulaciju“, upozorava Šola i dodaje da je opasno kada se ljudska ili građanska prava „rukovode načelom želje, gde se namerava da se svaka želja na osnovu automatizma pretoči u ljudsko ili građansko pravo.“ Zakon je prema Šoli delimično u neskladu sa održanim referendumom i on kaže, izjednačava efekte istopolnog partnerstva sa brakom, kako onog registrovanog tako i za one koji žive u neformalnoj zajednici, a to je, po njemu presedan u evropskim okvirima. Šola očekuje da će o spornim pitanjima odlučivati Ustavni sud koji je, kaže, dokazao da sledi pravnu, a ne ideološku logiku ili pritiske političke i medijske moći. „Zakon je namenjen homoseksualcima, ali utiče i na decu koja žive u tim zajednicama“, kaže naš sagovornik objašnjavajući da se njime menja tradicionalna slika porodice, što zadire u samo biće naroda.

Zakon, dodaje Šola, zaobilazi činjenicu da pozitivno hrvatsko zakonodavstvo ne dopušta medicinsku oplodnju zbog toga što osoba ili par zbog istopolne orijentacije ne mogu da postanu roditelji prirodnim putem, već medicinsku oplodnju dopušta samo zbog zdravstvenih prepreka. Tako imamo dve poruke – medicinsko zakonodavstvo poručuje da nešto nije društveno prihvatljivo, a Zakon o životnim zajednicama poručuje da tako nastale odnose ipak u pravilu treba priznati. Ako nije poznat drugi roditelj deteta čiji prvi roditelj živi u istopolnoj zajednici, otvara se mogućnost partnerskog starateljstva po Zakon o životnom partnerstvu, za života ili posle smrti roditelja koji je partner. Naš sagovornik kaže da protivnici Zakona u poslednjem slučaju zagovaraju da se deca nepotrebno ne razlikuju, već da svako dete, nakon smrti biološkog roditelja, može biti usvojeno na način koji će zaštiti pre svega njegovu dobrobit. „Dakle, opet, u centru treba da bude dete, a ne bilo čije želje“, zaključuje Šola.

Ivana Zanze, aktivistkinja udruženja Roditelji u akciji RODA

„Deci iz istopolnih zajednica ne šalje se dobra poruka“

„Deci iz istopolnih zajednica ne šalje se dobra poruka“

Učesnica javne rasprava Ivana Zanze smatra da su Zakonom o životnom partnerstvu uređeni svi odnosi unutar istopolne zajednice koji do sada nisu bili uređeni, pa će sada osobe u takvim zajednicama biti zaštićenije u različitim životnim situacijama. Iako misli da je Zakon kvalitetno napravljen, ona bi ga poboljšala u smislu zaštitite dece koja već žive u istopolnim zajednicama, ali bi u njega dodala i mogućnost veštačke oplodnje za žene u takvim zajednicama.

Zanze smatra da predloženi zakon nije u sukobu sa održanim referendumom i, kaže da joj je drago da su i zajednice koje nisu referendumom definisane kao brak prepoznate kao porodične zajednice. „Zakon o životnom partnerstvu ne utiče na njegove protivnike, ne utiče niti na mene koja ga podržavam, a živim u bračnoj zajednici“, priča Zanze da Dojče vele i dodaje da Zakon neće ni podsticati ni kreirati istopolne zajednice – on odgovara isključivo na potrebe ljudi koji u njima žive. Aktivistkinja udruženja RODA dodaje da protivnici, ali ni predlagači Zakona, ne šalju deci iz istopolnih zajednica dobru poruku. „Ta deca imaju potrebu da budu prihvaćena u društvu, kao i da društvo prihvati zajednicu u kojoj žive. Verujem da naše društvo ima taj socijalni kapacitet.“

Ivana Zanze očekuje da će Zakon o životnom partnerstvu biti prihvaćen u predloženom obliku, ali se nada da će zakonodavac razmisliti i o proširenju prava na usvajanje dece i omogućavanje ženama u istopolnim zajednica medicinski potpomognute oplodnje. „Nažalost, kao majka, sve sam više sigurna da ovo nije bitka koju ćemo dobiti mi, već bitka koju će dobiti naša deca, ali mi kao roditelji za njih moramo da učinimo što više“, kaže Zanze.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM