1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

"NBS sprečava inflaciju i spoljnotrgovinski deficit"

U Srbiji je danas na snagu stupila odluka Narodne banke kojom se ograničavaju nenamenski gotovinski takozvani keš-krediti.

default

"Evo šuške...": gotovinski krediti su za građane Srbije previše primamljivi da bi dovoljno razmišljali o tome koliko ih zaista koštaju

Epidemija keš kredita zahvatila je Srbiju. Medijski prostor preplavljen je naizgled atraktivnim ponudama brzih kredita sa visokim kamatama. Keš kredit je lako dobiti, procedura je maksimalno pojednostavljena, i građani Srbije su te kredite podigli u tolikom broju da je Narodna banka Srbije bila prinuđena da restriktivnim merama ograniči njihov rok otplate na dve godine. Tražnja za kreditima će se ipak nastaviti, jer će se banke i građani okrenuti drugim vidovima zaduživanja, upozoravaju stručnjaci.

Mere Narodne banke Srbije su bile iznuđene, jer su skoro polovinu svih kredita fizičkim licima predstavljali nenamenski, ili takozvani keš krediti. Rok otplate tih kredita je bio 10 godina, i oni su po oceni čelnika Narodne banke predstavljali jedan od generatora inflacije. Iako su kamate na te kredite među najvećima u Evropi, i iznose od 11 do 30 odsto, procenjuje se da je svaki treći zaposleni u Srbiji uzeo takav kredit. Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović za Radio Dojče Vele objašnjava zašto su ti krediti na neki način viđeni kao velika opasnost za državnu ekonomiju:

„Jačanje inflacionih tenzija s jedne strane, znači rast cena na malo. S druge strane, imamo takođe i jačanje spoljnog duga, jer svakako imaju svoj doprinos i sa tog aspekta, treći element opasnosti odnosi se na jačanje odnosno širenje negativnog spoljnotrgovinskog debalansa, drugim rečima jačanje spoljnotrgovinskog deficita u razmeni sa inostranstvom. Naime, zahvaljujući tim keš kreditima stanovništvo uglavnom kupuje robu široke potrošnje, i to uvoznog porekla, koja upravo doprinosi jačanju tog spoljnotrgovinskog deficita“.

Domete mera Narodne banke Srbije je teško proceniti u ovom trenutku, jer će njihova primena započeti tek krajem avgusta. Banke stoga proteklih dana beleže veliki porast potražnje za keš kreditima. Njihovu popularnost je relativno lako objasniti. Stanovništvo je osiromašilo u godinama sankcija, u domaćinistva se nije ulagalo, i keš kredit sa dugim rokom otplate je viđen kao prilika za obnovu kućnog budžeta ili bele tehnike. Saša Đogović smatra da će iz sličnih razloga banke i građani pronaći neke nove vidove kreditiranja:

„Svakako će ti efekti biti podsticajni kada je reč o smanjivanju inflacionih tenzija, svakako će smanjiti broj domaćinstava odnosno građana koji će moći da apliciraju za te kredite, ali će se sigurno iskoristiti jedna trenutna praznina da se umesto keš kredita koriste neki drugi potrošački krediti, ili kartice, no Narodna banka Srbije može i da ove svoje mere, koje su sada ograničene samo na keš kredite, proširi i na ove druge“.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da Narodna banka Srbije ne sme biti jedina institucija koja se brine o nivou inflacije. Svoj doprinos tome mora dati i Vlada Srbije, koja trpi velike kritike kada je reč o nivou javne potrošnje i preglomaznom budžetu. Saša Đogović kaže da vlada Srbije mora smanjiti javnu potrošnju, jer je ona odgovorna za nivo povećane lične tražnje:

„Stanovništvo na kraju plaća cenu odnosno ceh nerazumne politike vlade u smislu ekspanzivnog budžeta, netransformisanja državne administracije, dosta velike sporosti u restrukturiranju javnih sistema i preostalih društvenih preduzeća kojima se daju subvencije, gde se svakako jedan deo tih subvencija preliva u plate, a te plate nisu zarađene, znači ne prate produktivnost rada, što izaziva upravo te inflacione tenzije“.

  • Datum 24.08.2007
  • Autor Ivica Petrović iz Beograda
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BXhQ
  • Datum 24.08.2007
  • Autor Ivica Petrović iz Beograda
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BXhQ