Naučni instituti koji su nam promenili život!

Još prilikom osnivanja Fraunhofer društva cilj je bio – oživeti primenjene nauku, a država poveriti ulogu finansijera, koja je do sada uvek podržavala konkretne projekte. Među njima i onih koji bi bili idealni za radnju nekog holivudskog naučno-fantastičkog filma.

Kada se nađu tehnička rešenja, potrebno ih je još i dizajnerski uobličiti. To omogućava specijalni tehnički uređaj Fraunhoferovog instituta, zahvaljujući kome je moguće intuitivno oblikovati komplikovane forme. Sve funkcioniše kao 3d-projekcija koja se posmatra specijalnim naočarama.

To je samo jedan primer za inovativno istraživanje društva Fraunhofer, od koga posebno veliku korist imaju mala i srednja preduzeća. Jer, ona ne mogu da plate sopstvene laboratorije ili velike istraživačke jedinice. Zato je glavni element takozvanog Fraunhofer-modela naručeno istraživanje. Ovo društvo ima ukupno 57 instituta i 15.000 saradnika koji se bave istraživanjem pre svega u oblasti industrije.

Jeftina a uvek dostupna pomoć naučnika

Za svaki evro koji da neka firma za Fraunhoferov rad, država isplaćuje još jedan evro. Uspeh se isplati. Instituti koji su najuposleniji dobijaju više novca i iz pokrajinskih kasa.

Društvo je osnovano 1949. godine, a nazvano je po Jozefu fon Fraunhoferu, koji je istovremeno bio i istraživač i preduzimač.

U prvim godinama društvo preživljava zahvaljujući saradnji sa novoosnovanim Bundesverom. Istoričar Ridiger Fom Bruh prenosi:

„A potom je saradnja sa vojskom opadala u meri u kojoj je Fraunhofer polako postajao bitan, kao naučna organizacija“.

Kako je vreme prolazilo, sve više poznatih naučnih instituta pridruživalo se Fraunhoferu, i tako je i danas, bilo da je reč o nano-tehnologiji, mikroelektronici ili istraživanju matičnih ćelija.

autor: P. Bening / S. Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević