1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Naučna godina: od Planete lave do Darvina

Svašta se dešavalo u nauci u 2009. godini. To je bila godina astronomije: otkrivene su nove planete i zvezde… To je bila i godina Čarlsa Darvina, oca teorije evolucije. Zanimljiva je bila i dodela Nobelovih nagrada.

Obeleženo i 40 godina od sletanja na Mesec

Obeleženo i 40 godina od sletanja na Mesec

Godine 1609. Galileo Galilej konstruisao je prvi teleskop. Bio je to početak moderne astronomije. Tačno četiri veka kasnije, UN su 2009. godinu proglasile godinom astronomije pod motom „Svemir: živiš u njemu – otkrij ga!“

Pedro Ruso iz Međunarodne astronomske unije u Garhingu kod Minhena bio je koordinator svih akcija širom sveta tokom godine astronomije. Cilj je bio da svaki čovek na Zemlji postane svestan kosmosa.

„Živimo u zlatnom dobu astronomije. Upravo planiramo izgradnju novih, ogromnih teleskopa. Godine 1609. Italijan Galileo Galilej prvi put je usmerio teleskop ka nebu. A Nemac Johanes Kepler je svojim delom „Nova astronomija“ našu nauku postavio na sasvim nove temelje. I to je bilo uzbudljivo vreme za astronomiju. Zbog toga smo 2009. proglasili godinom astronomije.“

A kakva je otkrića donela godina astronomije? Izdvojićemo samo neka od njih…

Planeta nalik Zemlji

Otkrivena planeta slična Zemlji

Otkrivena planeta slična Zemlji

Recimo, tim astronoma iz Evrope pronašao je prvu stenovitu planetu van Sunčevog sistema. Novootkrivena planeta, koja je dosad najsličnija Zemlji, zbog svoje čvrste strukture, ima jednu manu - pakleno je vruća.

Novootkrivena planeta „Corot-7b“ ili kako je popularno zovu „Planeta lave“ veoma liči na Zemlju, ali se nalazi previše blizu svog Sunca, objasnio je direktor observatorije u Turingeru Arti Hartces.

„Corot-7b, ima površinsku temperaturu višu od 2.000 Celzijusa što je previše za razvoj života. Krug oko svoje zvezde napravi za samo 20 časova, brzinom od 750.000 kilometara na sat. Poređenja radi, Merkur, kao najbliža planeta Suncu, završi svoju rotaciju oko Sunca za 88 dana.

Planeta je otkrivena početkom ove godine. Nalazi se u našem „neposrednom“ susedstvu, na udaljenosti od oko 500 svetlosnih godina. Ima radijus 1,5 puta veći od Zemljinog i pet puta veću masu.

Najstariji događaj ikada zabeležen

Najstariji događaj ikada zabeležen

Najstariji događaj ikada zabeležen

Američki i Britanski astronomi otkrili su do sada najstariji i najudaljeniji objekat u svemiru. Teleskopi su zabeležili samouništenje masivne zvezde koja je eksplodirala kada je svemir imao „samo“ 640 miliona godina.

Događaj su 23. aprila zabeležili satelit NASA Svift i ogromni teleskop Evropske opservatorije koji se nalazi u pustinji Atakama u Čileu.

„Ta ’eksplozija gama zraka’ najstariji je događaj ikada detektovan, a masivna zvezda koja je eksplodirala ujedno je i najudaljeniji objekat ikada viđen. Ona se nalazila na 13,1 milijardu svetlosnih godina od Zemlje“, izjavio je Nijal Tanvir sa britanskog univerziteta u Lajčesteru.

U trenutku kada se eksplozija dogodila, 640 miliona godina posle „Velikog praska“, svemir je bio star samo 5 procenata u odnosu njegovu sadašnju starost. Planeta Zemlja nastala je 8,5 milijardi godina kasnije, a od te eksplozije, svemir se višestruko proširio.

Smišlja se i novi WC za astronaute

Astronauti će se lakše olakšavati

Astronauti će se lakše olakšavati

Kako bi olakšali život astronautima na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS), japanski stručnjaci razvijaju novu vrstu WC-a, za koju su pronašli i ovozemaljsku primenu.

Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) udružila se s inženjerima iz privatnog sektora kako bi razvili novu generaciju svemirskih klozeta. Osnovni cilj jeste da budu čisti i jednostavni za upotrebu. Za sada se razmišlja o nečemu poput pelene koju astronaut stalno nosi oko struka.

Senzori otkrivaju kada se astronaut olakša i automatski kroz cevi odvode tečnost od tela u posebni kontejner. Ta naprava trebalo bi da sadrži i dodatak za sušenje i pranje kako bi se uklonili neugodni mirisi. Za završetak projekta, istraživači imaju.

na sledećoj strani:

Zebe koje su vodile Darvina