1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

NATO i Srbija - za korak bliži?

Odluka da se godišnja konferencija NATO, održi sredinom juna u Beogradu može da utiče na podizanje nivoa kvaliteta i poverenja u odnosima Srbije i NATO, kažu u briselskom Centru za evropske političke studije.

default

Prema prvim informacijama, od 13. do 15. juna Beograd će biti domaćin redovne godišnje konferencije NATO i partnerskih zemalja. Pored 28 delegacija zemalja NATO, sastanku će prisustvovati 22 delegacije zemalja članica „Partnerstva za mir“, kao i predstavnici država „Mediteranskog dijaloga“ i „Istambulske inicijative“. Prema najavama domaćina, taj najveći godišnji skup NATO, biće velika prilika za promociju Srbije, kako u političkom tako i u organizacionom, vojnom pa i turističkom smislu.

Održavanje ove konferencije u Beogradu, 12 godina posle NATO intervencije u Srbiji, ima i posebno značenje za odnose Srbije i NATO, smatra Majkl Emerson, analitičar u Centru za evropske političke studije u Briselu. „Ova odluka očigledno ima za cilj i da se podigne kvalitet i nivo poverenja u odnosima Srbije i NATO. Očekivao bih da ovaj događaj, ako protekne dobro, bude od koristi približavanju NATO i Srbije“, kaže Emerson.

Zapadni Balkan objedinjen u EU i NATO?

Serbien NATO Oberkommandeur James Stavridis besucht Belgrad

Komandant NATO za Evropu američki admiral Džejms Stavridis prilikom posete Beogradu 12.2.2010.

U najavama ovogodišnje konferencije NATO i partnerskih zemalja stoji da će ona biti posvećena razgovorima o novom strateškom konceptu NATO kao i odnosima sa partnerskim državama. Kada je reč o strateškom pristupu Severnoatlantske alijanse regionu Zapadnog Balkana, evropski analitičari smatraju da je tu pristup isti kao i kada su u pitanju evrointegracije tih zemalja.

„Balkan ostaje važan region kako za Evropsku uniju tako i za NATO u cilju daljeg konsolidovanja stabilnosti”, smatra Sven Biskup, analitičar briselskog Kraljevskog instituta za međunarodne odnose. „Očigledno je da bi budućnost svih balkanskih zemalja trebalo da bude članstvo i u EU i u NATO. Nekim zemljama će biti potrebno više vremena nego drugim, ali mislim da je put koji stoji pred njima isti za sve“,kaže Biskup.

Od zemalja nekadašnje Jugoslavije, Slovenija i Hrvatska su već članice NATO, Makedonija, Crna Gora i uslovno Bosna i Hercegovina, primljene su u Akcioni plan za članstvo, dok je Srbija u programu „Partnerstva za mir“, bez formalnih aspiracija na članstvo.

NATO želi funkcionalnu BiH

I dok u Centru za evropske političke studije u Briselu kažu da bi uslov za eventualno pristupanje Srbije NATO prevshodno bilo rešenje pitanja Kosova, kada je reč o BiH, problemi atlantskih integracija te zemlje identični su problemima koje ona ima na svom putu evrointegracija.

„Zajednice i entiteti u BiH moraju da se dogovore kako da načine funkcionalnu državu od BiH. Među entitetima postoje ozbiljne tenzije, ustavni problemi su i dalje nerešeni. Domaći političari bi morali da prihvate ono što je potrebno za temeljno funkcionisanje države“, ukazuje Majkl Emerson iz Centra za evropske političke studije.

Kada su ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO prošle godine pozvali BIH da se uslovno priključi MAP-u, u Briselu je to prokomentarisano kao još jedna korak koji može podstaći reformske procese u BiH. Majkle Emerson zaključuje pak da je NATO svakako zainteresovan za BiH, ali da nije politički pregovarač i da zemlja mora sama da reši svoje zadatke.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 10.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QzgH
  • Datum 10.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QzgH