NATO čuva leđa Turskoj | Politika | DW | 10.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

NATO čuva leđa Turskoj

NATO je spreman za slučaj da se zaoštri sukob između njegove članice Turske i Sirije. Tta tema uopšte i nije bila na dnevnom redu, ali konflikt je već prvog dana bacio senku na zasedanje Alijanse juče (9.10.) u Briselu.

Prošle nedelje je u artiljerijskom napadu Sirije s turske strane granice poginulo pet civila. Od tada je u više navrata dolazilo do razmene vatre, a turski parlament je čak odobrio vojnu intervenciju. Vlada u Ankari, međutim, još nije zatražila od saveznika da je vojno podrže, na šta ima pravo prema članu 5 povelje NATO.

Napetost na granici

Napetost na granici

Generalni sekretar Anders Fog Rasmusen (na fotografiji gore) je u Briselu ocenio da za to postoje samo „hipotetičke mogućnosti“. Umesto toga, on se pohvalno izrazio o uzdržanosti Turske, s obzirom na „potpuno neprihvatljive sirijske napade“.

Naglasak na deeskalaciji sukoba

Naravno, Turska ima pravo da se brani u okviru međunarodnog prava, rekao je Rasmusen. Turska, međutim, može da se osloni na solidarnost NATO: „Spremni su svi planovi kako bismo, ako je to potrebno, branili Tursku.“ Međutim, Rasmusen se nada da to neće biti potrebno. Sirijski problem se, prema njegovim rečima, može rešiti samo političkim putem.

I nemački ministar odbrane Tomas de Mezijer obećao je podršku turskoj vladi: „Nemačka čvrsto stoji na strani Turske. Mislimo da je dobro što Ankara reaguje odlučno i razumno i svi bi trebalo da se potrude da to tako i ostane.“ Naglasak na deeskalaciji sukoba je, dakle, sasvim jasno postavljen. NATO čini sve kako bi izbegao da bude uvučen u sukob.

Nema više svakom svoje oružje

Tema jučerašnjeg (9.10.) savetovanja bila je u suštini štednja. Države članice moraju da dovedu u red budžete i zato štede i na odbrani. NATO, međutim, ne želi da izgubi odbrambenu sposobnost. Magična reč jeste „transnacionalna kooperacija“ – povezivanje odbrambenih kapaciteta i njihovo korišćenje tamo gde je svrsishodno. U budućnosti, na primer, neće svaka zemlja članica NATO imati sopstveno vazduhoplovstvo. Prilikom obuke pilota, kapaciteti će biti grupisani, a biće i mnogo sličnih oblasti. Međutim, odbrambena politika je gotovo svuda stvar nacionalnog prestiža.

Rasmusen je upozorio na opasnost od iluzija. Kad tad, kada se nacionalne privrede budu oporavile, članice NATO će opet morati da povećaju svoje investicije za odbranu. Prema njegovim rečima, bezbednost je osnova blagostanja. „Neki misle da mi to sebi ne možemo da priuštimo. Ali ja kažem: ne smemo dozvoliti da se toga odričemo!“

Fuzija u naoružanju

Za to vreme, jedan veliki kooperacioni projekat u politici naoružavanja nema neposrednu vezu sa NATO. Naime, evropska firma EADS i britanska firma BAE bi, u slučaju fuzije, mogle da postanu najveći koncern oružja na svetu. Ni nemački ministar odbrane De Mezijer ni njegov britanski kolega Filip Hemond nisu želeli da se izjasne u vezi s time.

BAE i EADS bi zajedno mogli da postanu najveći koncern oružja na svetu

BAE i EADS bi zajedno mogli da postanu najveći koncern oružja na svetu

I generalni sekretar Rasmusen je rekao da odluku o fuziji donose vlasnici i vlade zemalja u kojima su firme i da se NATO u to ne meša. Ipak, on nije krio simpatije za tu fuziju: „Uopšteno gledano, ja sam za to da se evropska industrija naoružanja tako rekonstruiše da se poveća njena konkurentnost i efikasnost.“

Istovremeno, tokom zasedanja je procurila vest da je fuzija propala. Firme su to, međutim, demantovale. Ako spajanje zaista ne uspe, onda će to biti zbog različitih stavova u vezi sa ulogom države: Britanci smatraju da je učešće nemačke i francuske države suviše veliko.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković