Nasilje nije put ka uspešnom izlečenju | Politika | DW | 13.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Nasilje nije put ka uspešnom izlečenju

Nakon nedavnog ubistva štićenika jednog centra za odvikavanje od upotrebe droga u Srbiji, što je prema medijskim pisanjima najverovatnije bilo posledica batinanja, istražujemo kako funkcionišu takve komune u BiH.

Pre slučaja ubistva štićenika u terapijskom centru „Sretenje“ kod Loznice u Srbiji od pre nekoliko dana, za šta je osumnjičen sveštenik Branislav Peranović, javnost je bila zgrožena metodama fizičkog zlostavljanja koje je Peranović sprovodio nad štićenicima u centru „Crna Reka“. Sada se postavlja pitanje da li je to izuzetak ili pravilo da se u terapijskim centrima sprovodi fizičko zlostavljanje, kao oblik terapije.

Put ka izlečenju

Put ka izlečenju

Na području Bosne i Hercegovine postoji pet komuna za zavisnike od droge: po jedna u Sarajevu, Kaknju i Međugorju i dve u Banjaluci – „Marjanovac” i „Bastasi”. Dragan Janjić bivši je štićenik terapijske zajednice „Marjanovac“. Dvadeset godina je bio na heroinu, a dve godine terapije, promenile su mu život. Nakon toga, tri godine je radio u centru kao psihoterapeut. Kaže da se zajednica zasniva na psihoterapijskom programu uz fizičke poslove. „Bilo je šest sektora - štala, čišćenje kuće, priroda, praonica, kultura i kuhinja.“

„Fizičkog zlostavljanja ili bilo kakvog oblika nasilja, nije bilo“, priča Dragan i dodaje da su imali „uslove - samo takve“. On navodi da je imao kontakt sa ljudima koji su boravili u terapijskom centru „Crna Reka“. „Kažu da je to bio pakao. Samo rad, a ako neće da radi - šibaj. A to ne može tako. Mora se doći do problema, zbog čega si ti to počeo“, priča Dragan.

Čovek na prvom mestu

Tamara Todorović, psihološkinja

Tamara Todorović, psihološkinja

Dok je „Marjanovac“ kod Aleksandrovca zajednica u kojoj borave i muškarci i žene, terapijski centar „Bastasi“ rezervisan je samo za muškarce. Radi od 2003. godine u okviru Udruženja građana „Viktorija“. Program traje dve godine, a zasniva se, kako kaže Tamara Todorović, psihološkinja u savetovalištu, na programu u kojem je čovek na prvom mestu te da ništa nije prepušteno slučaju. Norme se poštuju kako bi štićenici spoznali i promenili sebe, nakon završenog programa. Slučaj ubistva štićenika u Srbiji zgrozio je i rukovodioce tog programa, kaže Tamara Todorović i dodaje: „Naš program ne podržava nikakvo nasilje. Štićenici mogu imati stimulativne mere u smislu da, ako uradi neki postupak u komuni koji nije za njegovo dobro, onda se on stimuliše da razmisli o tim posledicama. Program je izazovan. Ako ste u izolaciji sa nepoznatim ljudima - nije lako, ali to je, uslovno rečeno, cena koju čovjek mora da plati za svoje zdravlje“, kaže Todorović.

Uspešnost programa u „Bastasima“ je visokih 90 odsto i osobe koje su završile program, uspešno su se vratile u društvo. Jedan od njih je i Vanja iz Banjaluke, ovisnik punih 10 godina, sada zaposlen u komuni kao tehnički operater. Sistem je, kaže Vanja, tako postavljen da se poštuje hijerarhija, pa stariji momci obično uvode mlađe, odnosno nove članove u pravila ponašanja.

Vanja, bivši zavisnik

Vanja, bivši zavisnik

„Mi u komuni imamo štalu, pet svinja, osam koza, plastenik, baštu. Momci idu i po selu, sarađujemo i sa seljacima, uz pratnju tehničkog operatera“, priča Vanja, navodeći da radni dan traje do 19 časova: „U pola osam je dnevnik koji je obavezan. To je jedini prozor u svet u komuni. Imamo tri dnevnika. Jedno veče RTRS, drugo srbijanski i treće federalni. Fizičko nasilje, ili droga da se unese – odmah sledi isključivanje iz komune“.

Stimulansi ili fizičko zlostavljanje kao terapija

Život u zajednici isplaniran je do najsitnijih detalja. Osim radnog dela programa, postoji i terapijski deo što podrazumeva razgovor sa štićenicima. Psiholog iz Banjaluke Aleksandar Milić kaže da je svaki oblik nasilja u terapijskim zajednicama nedopustiv jer takve metode stvaraju kontra-efekat. „Postoje stimulativne mjere, on ima zadovoljenje potreba u okviru normi, ali je stimulisan da može imati više ili manje, zavisno od toga kako se on angažuje. To je jedan vid potkrepljenja i stimulacije.“

Bastasi

Bastasi

Slučajevi fizičkog zlostavljanja u komunama u BiH nisu zabeleženi, a i iz navedenih primjera može se zaključiti da se u terapijskim zajednicama sprovode programi, prilagođeni uspešnoj resocijalizaciji bivših zavisnika. U Bosni i Hercegovini nema preciznih podataka o broju zavisnika, ali se, prema nepotpunim podacima pojedinih udruženja, pominje brojka od 120.000, od čega je oko 7.500 intravenoznih.

Autor: Dragan Maksimović; Banjaluka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković