Narodne kuhinje i za srednju klasu | Evropa | DW | 14.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Narodne kuhinje i za srednju klasu

Kriza u Grčkoj veoma pogađa srednju klasu. Čak i u dobrostojećim gradskim četvrtima u Atini, organizuje se prikupljanje i podela pomoći onima kojima je potrebna.

U Kigfisiji, elegantnom atinskom predgrađu punom zelenila, Marija Kefala-Salmatani deli životne namirnice i lekove onima kojima su potrebni. Ta preduzetnica je 2003. bila izabrana za odbornicu u gradskoj skupštini, obećavši da će oformiti novi dom za decu i mlade sa posebnim potrebama. Od tada su se međutim prioriteti lokalne uprave promenili: zbog brzog širenja ekonomske krize, ta odbornica je najpre morala da se pobrine za pružanje pomoći onima kojima je potrebna.

U početku, najveći deo sume od 400.000 evra za finansiranje tih potreba, na raspolaganje je stavila Evropska unija (EU). Danas se projekat najvećim delom finansira iz privatnih donacija. Do kraja januara lokalna uprava u Kifisiji otvoriće jednu apoteku za siromašne.

Kifisija spada u bogatije gradske četvrti Atine

Kifisija spada u bogatije gradske četvrti Atine

„Naše naselje se istina od 1980-ih pretvorilo u četvrt u kojoj žive poznate osobe, ali to je samo deo istine. U Kifisiji žive i mnoge porodice koje pripadaju srednjoj klasi, a koje su sada suočene s noćnom morom nezaposlenosti“, objašnjava ta 62-godišnjakinja. To su porodice sa decom u kojima su i muž i žena radili, ali su oboje izgubili posao. U tom kraju pogođeni su i prezaduženi preduzetnici koji više ne mogu sami da pokrivaju troškove životnih namirnica.

Diskretnost na prvom mestu

Ukupno 19 službenika gradske uprave se brine o svakodnevno podeli hrane. Pored njih, tu su i volonteri iz jedne humanitarne organizacije. U Kifisiji se na listu za primanje pomoći u namirnicama prijavilo već 170 osoba. Stvarni broj je daleko veći, jer veliki broj ljudi koji su ranije bili imućni, isuviše su ponosni da bi priznali da se porodica nalazi u teškom položaju i nisu spremni da prihvate pomoć države.

Marija Kefala-Salmatani

Marija Kefala-Salmatani

„Često od komšija dobijemo samo suptilnu informaciju da u kući, na primer, više ne gori svetlo, iz čega bi se moglo zaključiti da je isključena struja“, kaže odbornica gradskog parlamenta. U takvim slučajevima psiholozi i službenici i radnici socijalne službe pokušavaju da stupe u kontakt sa pogođenom porodicom i pokušavaju da diskretno, koliko je to moguće, pomognu.

„I u raskošnom predgrađu Psihikon na severu Atine, diskretnost je na pravom mestu“, kaže gradonačelnik Pantelis Ksiridakis. Mnogi koji su pogođeni krizom, nikada nisu mogli ni da zamisle da će doći u takvu situaciju i danas ih je sramota da zatraže pomoć. Zato se gradska uprava dosetila nečeg neobičnog.

„Pre mesec i po dana postavili smo jedan kiosk u koji može da dođe svako i pokloni životne namirnice“, kaže Ksiridakis. „Taj kiosk nalazi se ispred jednog velikog supermarketa. Izdavanje tih namirnica se međutim obavlja na sasvim drugom, zabačenom mestu.“

Za to postoji i dobar razlog: onome ko poklanja, drago je da ga drugi vide i on na taj način motiviše i druge imućne ljude da urade to isto. Ona ko od donacija živi, ne želi, međutim, da privlači pažnju.

Velika gužva u crkvama

Pre izbijanja ekonomske krize, cene nekretnina od 10.000 evra po kvadratnom metru nisu bile retkost u Psihikonu, naselju sa brojnima vilama. U to vreme bilo je nezamislivo da će gradske vlasti morati da dele namirnice stanovnicima te četvrti. Ali, proteklih godina iz tog kraja prijavilo se 120 osoba kojima je potrebna pomoć. Jednom sedmično svaka od njih dobija paket sa životnim namirnicama koje bi trebalo da im budu dovoljne za nedelju dana. Za Božić, za trpezom u Psihikonu, svi kojima je potrebna pomoć imaju mogućnost da zajedno slave.

Pantelis Ksiridakis

Pantelis Ksiridakis

„To je dobra prilika da ljude lično upoznam i da ih informišem o drugim vrstama pomoći koje nudimo“, kaže Ksiridakis. Tačan broj ljudi pogođenih krizom ne zna ni gradonačelnik, jer se mnogi od njih radije obraćaju crkvenim, nego gradskim institucijama. „Procenjujemo da najmanje 300 ljudi u našem gradskom okrugu ide, i to svakodnevno, na mesta na kojima crkva organizuje izdavanje hrane“.

Posebno je aktivna katolička crkvena zajednica. Njoj se obraćaju brojni migranti katoličke veroispovesti, koji nisu imali drugu mogućnost da dobiju pomoć“, kaže Ksiridakis.

Autori: Janis Papadimitriu / Belma Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković