1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Naredio paljbu, dok su gospoda još večerala“

Štampa sa nemačkog govornog područja detaljno izveštava i analizira vojnu intervenciju koalicije voljnih u Libiji. Koliko je ona opravdana i legitimna i šta je njen cilj? Kakvu ulogu u tome igra Arapska liga?

Sarkozi i kancelarka Merkel

Sarkozi i kancelarka Merkel

Povodom vojne intervencije u Libiji, list Frankfurter algemajne cajtung piše: „Rezolucija 1973 Saveta bezbednosti od 17. marta, koja otvara put za vojnu intervenciju u Libiji, kao i razmere i cilj te intervencije, prelaze granice prava. (…) Dva cilja intervencije moramo razlikovati strožije nego što je to učinio Savet bezbednosti: sprečavanje teških zločina prema međunarodnom pravu i stavljanje sile u službu jedne od strana u građanskom ratu kako bi taj rat bio odlučen. Postoje najrazličitije mogućnosti pravdanja kako jednog, tako i drugog postupka. Opreza radi, treba pomenuti i treći cilj: da li treba sprečiti nasilje i oterati diktatora, jedno je pitanje – naravno da treba koliko je moguće; ali, sasvim je drugo pitanje da li u te svrhe sme da se vodi rat, čije posledice je politički i normativno teško sagledati. Cilj da se svrgne tiranin i da se pri tome pomogne naoružanim pobunjenicima, nije legitiman povod za vojnu intervenciju trećih zemalja. (…)

Runder Tisch UN Sicherheitsrat

Dakle: da li – da bi se zaštitilo stanovništvo jedne države – protiv te države sme da se vodi rat? Da, u ekstremnim slučajevima sme – ako tako može da se spreči genocid ili sistematski zločini protiv čovečnosti, kako to i opisuje član 7. Statuta međunarodnog krivičnog suda. Sporno je da li do takve intervencije može da dođe i bez mandata Saveta bezbednosti. (…) Da li su Gadafijeve jedinice sistematski činile zločine protiv čovečnosti ili nagoveštavale da će ih počiniti? Odgovor u oba slučaja glasi: ne“, piše za Frankfurter algemajne cajtung profesor krivičnog prava i filozofije prava Rajnhard Merkel.

Bečki Standard se bavi pozicijom generalnog sekretara Arapske lige, Amre Muse: „On trenutno sedi na dve stolice. I to je još jednostavna slika ako imamo u vidu kompleksnost potreba koje trenutno valja zadovoljiti. S jedne strane, on je još uvek šef komotnog aparata arapskih zemalja, koje su za divno čudo postigle saglasnost oko podrške pobuni protiv jednog diktatora – što nema toliko veze sa ljubavlju arapskih vlastodržaca prema demokratiji, koliko sa ličnošću Moamera el Gadafija, koji se zakačio sa svakim od njih (…) S druge strane, on mora da pokaže da može da istupi i u ime onih koji su na strani pobunjenika, a ne samo diktatora. Njima mora Amre Musa da pokaže da je sprema i za nova vremena, a ne samo za stara, u kojima je ostvario karijeru“.

A Kurir koji takođe izlazi u austrijskoj prestonici, piše: „Koliko god da je međunarodnoj zajednici trebalo da reaguje na situaciju u Libiji, rezolucija UN je bila gotova veoma brzo, baš kao što je brzo sklepana i koalicija voljnih. No, toliko o jedinstvu: brzi Sarkozi je već naredio paljbu dok su dame i gospoda koji su se dogovarali oko vojne intervencije još večerale u Parizu. Sarkoziju za vratom pre sedi njegova desničarska konkurentkinja Le Pen, nego Gadafi. Sa druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel lavira pre svega kroz svoju sopstvenu unutrašnju politiku. Nemačko-francuske osovine više nema“.

Štampu prelistao Saša Bojić

Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM

  • Datum 22.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RBKO
  • Datum 22.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RBKO