1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Napredak komšija svima u interesu

Prvi put nakon rata predsednici Srbije, Hrvatske i BiH bili su okupljeni na jednom mestu. U opuštenoj atmosferi Briona teme razgovora bile su nastavak pomirenja, bezbednost, razvoj infrastrukture, evropske integracije.

default

Trilateralni sastanak prvi je od kraja rata

Ekonomije regiona su komplementarne, pitanja infrastrukture gotovo zajednička. Predsednici ce podupreti vlade svojih zemalja kako bi se dogovorili prioriteti kad je reč o privrednoj saradnji.

Za Ivu Josipovića nema dileme – razgovore treba intenzivirati, a Boris Tadić dodaje – možda i proširiti na predsednike susednih zemalja u regionu. Tadić podseća da je ekonomska kriza teško pogodila sve zemlje, da je broj nezaposlenih u Srbiji i Hrvatskoj približno jednak, u BiH cak i nešto veći te da saradnja tri zemlje možda može ponuditi rešenje za taj problem.

Tadić čestitao Hrvatskoj na završenim pregovorima

Govoreći o saradnji s Haškim tribunalom, Tadić je rekao da je to uslov i pretpostavka bez koje nema napretka politike pomirenja, kao i bolja koordinacija tužilaštava triju država. Ne ulazeći u sadržaje pojedinih haških optužnica, Tadić je naveo da se pravosuđu jednostavno mora prepustiti da radi svoj posao.

Jugoistok Evrope treba učiniti prihvatljivim prostorom Evropske unije – čestitavši Hrvatskoj na završenim pregovorima, Tadić napominje da čitav integracioni proces treba ubrzati. Srbiji je u interesu da što pre dobije datum početka pristupnih pregovora. Princip regate kojom zemlje ulaze u Evropsku uniju znači da ubrzo nakon Srbije na red dolazi Bosna i Hercegovina.

„I Hrvatska i Srbija su potpisnice Dejtonskog sporazuma, one mogu i moraju biti garanti njegovog sprovođenja, ali se ni jedna od tih država neće mešati u unutrašnjepoliticka pitanja Bosne i Hercegovine. To je suverena država koja ima svoju legitimnu vlast“, rekao je Tadić.

Ima razlika u stavovima

Članovi predsedništva Bosne i Hercegovine kao posebno vazno ističu iskrenu i otvorenu atmosferu Brionskog sastanka. Tako Željko Komšić napominje da u razgovorima nije bilo nikakvih skrivenih aduta iz rukava. „Za pomirenje je najpre neophodno razumevanje“, kaže Komšić.

„I za Bošnjake je ulazak u Evropu veliki izazov. Moramo da pomažemo jedni druge, svima nam je u interesu da Hrvatska bude punopravna članica, da Srbija što pre započne pregovore pa će tako i na BiH pre doći red“, kaže Komšić.

Nadalje, sve tri zemlje moraju da razvijaju energetske i transportne koridore, a posebnu pažnju da usmere na razvijanje ekonomskih odnosa.

Komšić je ipak oprezno dao na znanje da u nekim pitanjima ima razlika – na primer kad je reč saradnji s Haškim tribunalom. Ne samo da su te razlike u zvaničnim stavovima tri države, već ni predsednici lično nemaju iste stavove. Komšić nije pojasnio u čemu se te razlike konkretno ogledaju, ali je rekao da se svi slažu u jednom – u apsolutnom poštovanju i razumevanju stavova onih drugih.

Ako je sudeći prema najavama s Briona, u narednom razdoblju možemo očekivati još ovakvih Trilateralnih susreta, barem jednom godišnje. Kako je najavljeno – u ovakvom sastavu, a vrlo je moguće da se prošire i na predsednike drugih zemalja u okruženju.

Autor: Dinko Martinski, Brioni
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 19.07.2011
  • Ključne reči brioni
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11z91
  • Datum 19.07.2011
  • Ključne reči brioni
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/11z91