Napad u Bostonu probudio solidarnost

Lautzicer rundšau smatra da je napad kod Amerikanca napad pokrenuo „talas saosećanja“: „Tek dan posle napada slike iz Bostona imaju puni efekat na ljude u SAD. U svest ljudi urezuju se fotografije najmlađe žrtve, osmogodišnjeg dečaka, kao i izveštaji o surovoj sudbini njegove porodice, teško povređene majke i sestre. Uz taj užas i tugu, postoji i nesigurnost oko toga ko je i sa kakvim motivima uopšte aktivirao bombe. Sve to pogađa naciju koja je zaglavljena u beskrajnim sukobima oko ključnih pitanja poput prava na posedovanje oružja, imigracije i teretu dugova. Naciju, koja nakon ratova u inostranstvu i tragičnih masakra kod kuće, pre svega želi mir.“

Manhajmer morgen napominje da su Amerikanci naučili lekciju iz 2001. godine: „Izuzetno brza reakcija hitnih službi u Bostonu, kao i lokalne policije i FBI, dokazuju da Amerika sada drugačije reaguje na napade. Ko god da stoji iza tih napada, postigao je samo jednu stvar – probudio je građansku solidarnost i legendarnu spremnost Amerikanaca da se međusobno pomažu. Obama bi trebalo da iskoristi tu šansu da ujedini narod.“

Švebiše cajtung reakciju na napade u američkoj javnosti komentariše iz drugog ugla: „Nakon napada u Bostonu vratili su se svi strahovi koji su jednom već vladali Amerikom. Oseća se nesigurnost. Ta nacija je tek nedavno nekako uspela da prebrodi traumu 11. septembra 2001. Privreda raste, rat u Iraku je gotov, trupe se uskoro vraćaju iz Avganistana, i baš tada eksplodiraju dve bombe, povređuju mnoge i ubijaju troje gledalaca.“

Rajniše post: „Zašto je morao da umre osmogodišnji dečak, koji je čekao da zagrli svog oca na cilju Bostonskog maratona? Zašto su ljudi koji su se svom snagom borili da stignu do kraja trke, obogaljeni? Zašto gledaoci koji su želeli da posmatraju sporsko takmičenje, leže u sopstvenoj krvi? Zato što okrutna poruka glasi: svako može da bude žrtva. Ko god da je aktivirao dve bombe usred stotina hiljada okupljenih u srcu Bostona, imao je na umu upravo perverznu demonstraciju navodne moći kojom se svi služe – i usamljeni napadači, i nacionalne i međunarodne mreže. Uvek je tu jedno i jedino, poslednje osećanje koje ih pokreće: mržnja. Brejvici i Bin Ladeni ovog sveta možda imaju različite motive, ali biraju iste metode: širenje haosa i smrti.“

Vestdojče cajtung smatra da napad ne izgleda kao delo neke terorističke mreže: „Ekstremna desnica u zemlji ima jak uticaj. Te samozvane patriote ocrnjuju Obaminu borbu za oštrije zakone o kontroli oružja kao ograničenje njihovih prava i raspiruju strah od stranog uticaja. Napad je izveden na Dan patriota, praznik koji obeležava početak borbe protiv centralne vlade u Londonu 1776. godine, i koji je važan za nacionalni ponos Amerikanaca. Možda je to snažan signal koji su teroristi i želeli da pošalju.“

Situaciju na isti način posmatra i Frankfurter algemajne cajtung: „Možda ubice sebe vide kao revolucionare u sukobu sa represivnom državom. Kakva zabluda! Napadači u Bostonu nisu hrabri heroji, već kukavičke ubice, koji su sportsku manifestaciju pretvorili u masakr. Predsednik Obama je do sada već više puta morao da nađe reči utehe za uznemirenu naciju, u poslednjem slučaju nakon masakra u osnovnoj školi. Sada će morati da to ponovo uradi, dok njegovi zemljaci očekuju da državne institucije brzo pronađu počinioce. I nadaju se, da u Bostonu nije počela nova serija terorističkih napada.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković